Просветни гласник

1; Е Л Е

355

оно, што је пропустио. Он је врдо будна глава, а биће врло подесан за Фрица. 2.) М. Р., има му 27 година. говори латинсви и грчкц, али нематеи не зна ни |>ечи. Он би био нодесан за инФорматора у племићској кући. Годишњу награду тражи у 2100 сестераца, а то чини од прилике 70 талира. 3.) Р. Б., кратак, зденаст млад човек. У струку хвата 2 и по аршина, а то има да захвали пиву, које тропш немилице. Кад је к мени долазио, нисам могао разабрати, да ли зна пггогод, али показао ми је врло лепе школске сведоџбе. Ја држим, да не би ногрешплн ако би се решиди за Р. II. Он ц ако не би постигао бог зна какав успех са децом, ипак би вам добро дошао, када имате гостпју, јер у колико је ои рђав грађанин у толнко је добра пијаница, која се не стиди многога каваљера. Он .је задовољан са 50 Форината годишње. 4.) А. С., је миран, доброћудан младић. С њиме ћете моћи радити, што год усхтете, њему неће бити ништа криво. Ја сам га већ питао, колику тражи награду, а оп се дубоко поклонно и рекао ми: „Колико вн одредите". 5.) Ц. Ј., је врло слаткоречив, учтив човск. Накинђурен је као какав лутак, а и мпсли нсто тако. Он је провео 4 године на Лајпцишком универзитету, алн .је највппге времена иосветио „галантнил" студијама, како их он сам зове. Он се нуди, да своје натомце Фризира, вели да зна вадити мрље од масгила из одела и рубља, а разуме се и у нзрезивању Фигура из хартије. 6.) Али ако ваша ексцеленција хоће да има човека, којн разуме латински, Француски, талијанеки, историју, играње, мачевање, .јахање, а којн нма и лено понашање, то вам ирепоручујем В. Н. Он вам све разуме, а узгред буди речено он је син моје сестре и долази к мени бар двапут недељно, да се уверим о његовом умном и душевном напредовању. Држим да ћете врло добро учинити ако њега узмете".... И ако су сатирични наводи Рабеперови мало и претеранн, инак се може из њих разабрати како је жалосна била судбина тадашњих домаћих учитеља и како су они били унижени. То у осталом потврђују и многи други писци из оних времена. Са Русом и Песталоцијем наступила је нова ера у настави. Њих двојнца, а особито Русо, пстакли су освештано начело, да се деца могу само у јавним школама образовати, а имућнијима стојн од воље, ако хоће поред школе, да држе својој деци још и нриватног учитеља. 'Гако и данас има нриватних учитеља, ко.ји би се као и пре неколико векова могли пазвати хоФмајстери, само је њихов ноложај бољи и углед већи него цре сто година.

ЈАВИЕ ЗАХВАЛНОСТИ

Живојин Тодоровић и Алексије Џајевић. земљ. из Шљивовца у ср. груж. окр. краг. иоклоиили су иоскуричкој школи ј истом срезу једио звоио у вредиости 140 динара, а Раико 'Бурђевић, Лазар Ђурђевпћ, Славко 'Бурђевмћ и Иурђе Вуловић из Иоскурица и Младеи Гавриловић и Рапко Ђурђевић из 111л.ивовца иоклоиили су потрсбпу грађу за иаправу звопаро за исто звоно.