Просветни гласник

370

II 1'ОСВЕТНН ГЛАСИШГ

о8. Угдедање. Тако и зидар чува јанију, креч, цигло кодико може 1)ише у сухоти и не допушта да се оно што је веК озидано оштетп и поквари. 59. И сликар не допушта да му на тек обојену слику духа хладан ветар, ни пада велика тонлота, ни прашина, нити да је ко додирује рукама. 60. А да младу биљку но обрсти коза или зец, или је не сломи ветар, воћар је ограђује кољем или прућем. 61. Грешеље. Не ради се дакле паметно, кад се младежи у почетку ма каквога учења одмах износе противна мишљења, то јест, кад се доведе у сумњу кака сгвар бага онда, кад дух ваља да је прими. Јер, зар то но значи повући младу биљку из земље управо онда, кад она хоћо да пусти жиле и ухвати корена? (Истина је гато вели Хуго: „Нико неће доспети до сазнања научних истина, ако му се оне одмах у почетку буду износиле са сумњом"). Тако исто грегаи се и кад се младеж не чува од рђавих, неразумљивих и саблажњивих књига као и лошег друштва. 62. Поправка. С тога се препоручује ово: I. Деца не треба да се служе никакеим другим кпигама, до онима што служе као иомоКне у њиховом разрсду. II. Ов ■ аак морају бити такве, да се с ауним аравом могу назвати левковима мудрости, наравствености и чобожности. III. Лоше друштво не см,е се траети ни у ш.коли ни у близини њеној. 63. Завршетак. Ако се на све ово буде пазило марљиво, онда је готово немогућно а да гаколе но постигну свој циљ. . Веоград 1905. Ј. М.

СЛ.ОВЕНЦИ И ЊИХОВА КЊИЖЕВНОСТ С^ИЦЕ Ивана дрицатеља I. Г хЛ А В А Одлолци. Прастарим путем народа дуж Саве и Дунава, којим су се многи народи срећно докопали Италије, догали су у VI веку и Словенци, лаједно са својом југословенском браћом и као предстража њихова, ду боко су продрли у Алпе. Они су догали у војничким одељењима под