Просветни гласник

382

просветни гласнш;

татори. С југосдовенским земљама Унгнадје био у сталној вези: с њиме су се дописивали многи проноведници, који су ишли из села у село. Још се марљивије дописивао с људима на високим положајима у делој Немачкој. Он, који је био учасник турских ратова саопштавао је своју намеру, — да просвети јеванђељем не само бедне Словенце и Хрвате, већ да обрати чистим учељем чак и дивље Турке, — разним херцозима, кнежевима и курфирстима, Данд - и мардсграФима, славнии великодостојнипима и часним „оцима градова" цсле Немачке. Тражио је од њих номоћи, јер свој новац већ беше потрошно, и молба му није остала неуслишена. Ускоро му послаше штирски сталежи 200 Форината , браниборски херцог 100 Форината, саксонски курФирст 200 Форината а за тим дуг низ вароши као: Нирнберг, Улм, Кемптен, Менинген, Линдау, Штрасбург итд. Унгнад савесно иодношаше рачуне од примљених новаца, које овераваху ректор, регенти и доктори тибингенског универзизета. — За Трубера у то време настадоше опет његове \Уап(1ег,јаћге. 1560 год. издаде други део „Новог Завета" и посла га чешком краљу Максимилијану као доказ. да није нн Фантаст ни јеретик. Његове књиге нађоше љубазан нријем код краља, а и у Ерањској се тако допадоше, да га поставишо за проповедника у Љубљани. Пре но што ће отићи у свој завичај, Трубер поеети штампарију у Ураху и нађо је у највећем нереду, који је направио Вергеријо интригујући против 'Трубера, благодарећи напраситом Скалнћу. Ту дође из Љубљано пуномоћник сталежа, да га допрати у Крањску. До самог Крања беху му изашли на сусрет љубљански грађани: читавих десет недеља проповедао је с катедре мушким и женским на словоначком и немачком језику; за тим узе одсуство и врати се у Тибинген. Тамо би дочекан од Унгнада са свим хладно, — наишао је на другу интригу, ко.ја је до.аазила од његовог пријатеља Консула. У јуну идуће године Трубер се пресели у Љубљану. Ну ту се опет обвовише гоњења. Протераше га из земље, потом опет нозваше епископу, да би оправдао своју веру. Доби велику новчану номоћ од сталежа, који саопштише цару Фердинанду, да ни сам епископ није нашао ничега подозривог у Труберовом говору, и да је њихов проповедник оличена скромност., савесност, искреност и побожност. 1564 године ступи на иресто унутрантњих . аустријскнх земаља ерцхерцог Карло и изабра себи за престоницу Грац. Он забрани Труберу да проповеда на словеначком и еасвим га протера из земље. Трубер се грати у Витенберг. доби за пастора у Л .ауФену и ту сврши превод псалтира (1566). Исте године пресели се као пастор у Дерединген, да би био ближе штампарији и универзитету. Ту је остао до саме своје смрти (1586). Само једном га савлада туга за завичајем. Он се појави у Љубљани, али је мораде одмах напустити да не би причињавао непријатности сталежима. Од тада се задовољио Дередингеном,