Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

383

црпећи утехе у раду. Тујеутишини радио, издајући своје каадионале и календаре, припреиајући нова издања евојих ранијих радова, нарочито Новог Завета, и преводећи Дутерове „Домаће Постиле." Трубер је .тгасао без граматичких претензија; исто тако није обраћао велику пажњу на граматику. Од самовоље у употреби језика чувао га је добар слух, темељно знање матерњег језика и намерна тсжња да се ограничи само на сво.ј дијадекат. Први граматичк« мислилац био је Себастијан Крељ (1538—1587), који је учио код Флакција Илирика и 1565. био помоћник Труберу у његову проповедничком раду у Љубљани. Он је издао 1567 год. Спаненбергову Постилу, у којој је, како у погледу на правопис, тако и на језик, обратио пажњу на интересе великог дела Словенаца и Хрвата. - Он је чак сањао о увођењу „прекраспог ћирилског писма." Граматичар реФормације, а такођо и први, који је нормирао словеначки језик, био је Адам БохорнИ, који је 1564 год. радио по упуству Меланктоновом („ргаесер1ог теиарегре(;ио оћзегуашШб") у Витенбергу и 1566 год. био позван за управитеља недавно основане сталешке школе у Љубљани, јер је уживао ренутацију најбољег познаваоца словеначког језика. Написао је уџбеник „Е1етеп!а1е Паћазсепзе сит потепсМига 1пит 11п§иагит, 1а1Јпа, дегтатса ег 8с1а>'ошса" и други под називом „Бопа1;а". Па.јкрупнију пак граматичку услугу учинио је својим саветима младом, неуморном преводиоцу Библије — Далматину. Јурју Далматину (1550—1589), с-типендиету, ТН'1'егпит"-а и доцнијем проноведнику у Љубљани, предстојао је велики задатак, да крунише Труберов преводнички рад потиуним издањем Библије. То, чему је Трубер морао посветити цео век, овај неуморни човек урадио је сам за неколико година. Велика је срећа што је Трубор још за живота нашао у Далматину наслодника, који је, ревносно путујући по земљи као проноведник, скупио још богатију збирку речи и облика, од оне, којом је располагао Трубер; у Бохорићу је нашао ону граматичку углађеност, чији се недостатак у његов ш раду тако јако осећао. Далматин јерадио у школиземаљског сталежаподруковођењем Бохорића. И ова се два пријатеља одлучише да сврше превод Библије на словеначкц. Преводилац је управо био Далматин, коректор пак — његов учени директор. Као образац превода би издана пре свега књига Исуса Сираха (Ес1е81а8<лси8), — прва књига штампана у отаџбини. Далматин и неки крањски племићи наговорише, напослетку, штампара Ханса Манела (Манделца), Словенца по рођењу, да отвори 1575 год. штампарију у Љубљани. Она је радила до 1580 год., кад Манел мораде бежати од гоњења у Хрватску и Маџарску тамошњем племству. Он је штампао латинске, немачке и словеначке књиге и поред тога историски рад на кајкавском дијалекту „Хронику" од Врамца. Али од словеначке библије Далматин је могао да отштампа код себе (1578) само први део (пет мојсијевих књига); потпуно пак издање Св.