Просветни гласник

384

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Писма изашло је на свет 1584 год. у штамнарији Ханса КраФта у Битенбергу, богато украшено цртежима и дрворезима од Ератона. Књизн ,је био додан сиисак са објашњеним оним речима, које су билеХрватима неразумљиве. Библија је требала да се штампа у Љубљани код Манела, који је већ био саставио предрачун трошкова, али ердерцог Карло забрани штампање. Тада чиновници послаше Далматина, Бохорића и штампара Мравља у Витенберг, да тамо руководе штампањем, које је трајало од маја до доцембра 1583 године. Иревод је лежао готов већ три године. 1581 год. био .је дат на преглед комисији од богослова н Филолога. Тим поводом Бохорић се трудио да изнесе тако умесне примедбе и тако Фина оиажања у словеначком језику, да га је цела комисија молила да их сисгематише и изда. Тако је једновремено с Библијом изашао у Витенбергу Бохорићев граматички рад . АгсИсао ћоп1ае," гдо су положени основи словеначком књижевном језику. Та граматика, дело ученог хуманиста, који је знао и друге словенскс језике, владала је вигае од два столећа и само ју .је Копитарева граматика превазишла. Као и Далматинови рукописи Библгтје, тако су се и протестантски проповедници убрзо морали склонити у туђину, ма да су се често враћали (као и штампана Бпблија) у отаџбину, али су се морали да крију но тајним местима; настаје време систематског истребљења протестантских књига и њихових нропагатора. Строги католик ерцерцог Карло предузимао јо против њих најстрожије мере и гонио их је указима, у којима се тачно назначавао рок, после кога нису могли остати међу грађанима. Јодину номоћ указивали су им сталежи и месна аристокрација. Против нротестантских чиновника ерцхерцог није могао предузимати ничега озбиљног: претила је опасност од Турака те му је требало во .јника, које су му сталежи пристајали да дају само под условом религиозне слободе. Тада Карло прибеже другом антиреФорматорском ередству, које није толико раздражавало: позва језуите у земљу. И замало година већи део протестантских књига поста жртвом огња. По где-где у унутрашњости земље још су се неко време држали проповедници, док није неуморни антиреФорматор епископ Хрен (Сћгоп) и последњег извукао из најзабаченијег сеоцета и претерао га нреко границе. Они се упутише у Немачку и ишчозоше један тамо, — другп овамо, а највећи део не зна се где. Потомак једног од тих људи, који ее звао Зноилшик, јесте један од највећих шведских лиричара (гро® 8поу1зку). Дела Труберова и других реФорматора имала су за Словенце врло велики значај. Све, што је написано за идућа два столећа, оснива со на њима. Разуме се, тога је било мало, јер су католички духовници, особито језуити, сматрали увођење народног језика уцркву умањивањем пресгижа њиховог латинског. Трубер је покушавао да приближи еве-