Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

39б

бију, ужасно бију. Понеке држе годинама привезане, као шго се и мора, јер ти су јадници опасни за људе, и за стоку, и за кућу. Отад Игљатије први је помислио на те беспомоћне паћенике. Он је почео тако, што је купио ту кућу, где је било привиђеао Божје Матере болесноме младићу. Собу, где је то било, украсио је иконама и остамио празну, а остаде собе и простори.је поче давати под закуи. Новад, добијени од закупа, ишао је на отпдату куће. Отац архимандрит, купујући кућу. као прави монах, није имао средстава одмах је исплатити, него ју је купио на вересију. Кад је после три године био дуг отплаћен, онда је приход од куће, према тајном његовом распореду, ишао на помоћ бедницима. Оп је имао врло велики план. Собу, где је било нривиђење Божје Матере, он је хтео осветити зидањем храма на томе месту и код њега је хтео удесити велико склониште за децу идиоте, епилептичаре и накажене. Сељак Иетров 17. августа 1894. године ноднео је молбу Басиљеостровском одељењу Друштва за бригу око сиромашно и болесне деце 1 , да му приме ћерчицу идиотку. Друштво, немајући завода за такву децу, није могло учинити Нетрову по молби али се одлучило, да поради, како би се девојчицапримила у једну од болница за душевне болести. Али њу не хтедоше примити због тога, што је неодрасла ни у болници св. Николе Чудотворца, ни у болници св. Иантелејмона, а у склониште св. Јемануила нису је примили као православну, јер је завод удешен за лутеране. Ниједно од многобројних благотворних друштва у Петрограду није се могло одазвати молби сељака Петрова. Нико се није бринуо о несрећној деци-идиотима! А овамо малој Тањи Петровој била је номоћ неопходна: мати јој је умрла, а отац је по цео дак иио. Старија су се доца могла исхранити просећи око цркве, али несрећна десетогодишња Тања није умела иепросити комадић хлеба. Кад би осетила глад, онда би само врискала и кидала аљинице са себе. Она је служила за подсмех и шалу за људе око себе. Задиркивали су је, а кад би јадна девојчица дошла у јарост и почела нападати и уједати, онда би је привезали и немилосрдно били чим стигну. Тако несрећном детету нико није могао номоћи и то у престоници, где се толико грдно много чини сиротињи! Шта ли пропате та децамученици но забаченим местима, по унутрашњости прегрдно велике Русије ? Петнаестог септембра исте године иснричали су оцу Игњатију архимандриту патње Тање Петрово и он се одлучи примити је. За почетак он је одредио за склониште мали стан од две собе и кујнс, која је доцније преобраћена у бању и сто двадесет рубаља за прве Васиљеостровскш отдћдт. Обвдества нопечешл о 64 дннхђ и бодвннх'!. д^тлхђ Васиљевски остров део је Петрограда и по њему се одељење зове васиљеостровско.