Просветни гласник

396

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

заводско потребе. Сестру исцељеног младића благословио је на нов посао — да остави часове, ко.је је давала и да почне неговати такву болесну децу, као што је био њезии брат. Опа се заветовала оцу Игњатију да ће га послушати и до данас ради у склоништу, које се развило од овог смерног почетка у велики и имућан завод, као што ћо се већ видети. На седници Васиљеостровског одељења Друштва за бригу око сиромашне и болесне деце било ,је саопштено о безуспешном труду да се Тања Петр:>ва прими у болнице за душевне бодости и жеља архимандрита Игњатија, да ће он неговати то дете у кући, коју је купио. Осмога октобра 1894. годино Тања је била већ примљена а заједно с њоме примили су још и болесну ПГуру Михаилову. На издржавање Шурино Васиљеостровско одељење издало је сто рубаља из суме склоништа за сакате, куд болесница није могла отићи због идиотизма. Ова сума од сто рубаља била је поклоњена склоништу нарочито за издржавање те несрећне сакате девојчице, коју нико ни.је могао такође примити као идиотку. Првм инвентар тако пониклог склонитпта у оно.ј кући, где ,је било привиђење Божје Маторе, били су купили чланови Васиљеосгровског одељења за новац, који јо поклонило за тај циљ једно непознато лице, т. ј. архимандрит Игњатије, који није желоо, по монанхкој смерости да се зна за његово име. Ускоро потом биле су примљене још дво девојчице. Трећег декембра 1894. год архимандрит с братијом осветио је стан за болесну децу. Први камен за нови благотворни завод био .је већ положен. Почеше долазити ноклони и молбе за пријем болесне децс. Отац Игњатије додао ,је склоништу од суседног стана још једну собу, што је дало могућности примити још две девојчице. Тако се мало по мало проширавало благотворно дело. У јуну 1895. године у склошшшо двориште добегао је био дечгсо идоит. Еад је отац архимандрит чуо за то, он нареди, да се примн и онда опет дода две собе за дечаке. Децу је поделио на две групе: епилеитике и идиоте, који су подесни за неки развитак, метнуо је у једну а нотпуне ндоите, који потребују само Физичку негу, у другу групу. Нарочита је пажња обраћана деци прве групе: учили су их спремати собе, читати, писати и радити ручни рад. Потребно јо особито много сгрпљења, док се чему науче та несрећна деца. Тако су једну дев >,јчнцу учили молитви ,Во имја оца и сина и свјатаго духа. Амин." Од првог дана Великог поста, сваки дан понављајући, она је могла научити за Божић само речи „Во имја оца и сина и свјатаго." Даље нп.је умела Једног мушкарчића, који је био примљен 23. јула 1896. године. учили су од првог дана држати и јести виљушком, али тек сепгембра друге године једва су га томе научили.