Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

старине. За нас Србе је важна та библиотека што се у њо.ј као и у дарској дворској архиви налазе дела, која се односе на живот нашега народа у аустријским земљама од прелаза Чарнојевићевог да до најновијег времена. Србин, који пише историју нашега народа из тих времена, историју борбе Турака са Србима и са осталим хришћаноким народича, не може обићи ту богпту библиотеку, у којој се будним оком чува сваки пергамеиат. сваки листић, свака у опгате испасана успомена на времена турског господарства у јужној и средњој Европи. Иокојаи ђенерал Аврам ЂукиК, који .је већином у матичином летопису објављивао своје расправе о бурним приликама, 1848 год. дрпео је грађу пз те библиотеке. Библиотека је у толико јавна, гато у њу могу ући и делима се служити само сгручпи научењади, књижевници и писци у ошдте. За гаиру публику дворска Је библиотека затворена. а нема најзад ни потребе, да буде друкчије, Поред споленуте дворске библиогеке важна је библиогека бечког универзитета, која је врло богата делима како научним тако и белетрпстичним, најстаријим и најновијим п гато је најглавније иа свича језицпма културних народа. Читаоница библиотеке подељена је у четири одељења, која одговарају четирама Факултетима Виблиотека ,Је јавна, иа према томе може у њу свако долазити, али ипак број њених посетилаца сачињавају у нрвом реду универзитетски студенти, проФесори и остали стручни људи. Сем ове две библиотеке, које уживају светска глас, постоје у Бечу још и многе државне библиотеке као библиотека техничке велике гаколе за нољску привреду, академије наука, аустријског парламента, поједпних министарства и т. д. Од и|)иватних библиотека чији су соиственици велпкагаи, властела и стари нлемићи, ваља на првом месту споменути ону великог војводе Ра.јнера, у којој се налази чувени „Раругиз Кајпег", за тим приватне библиотеке; Кнеза Ауерсперга, принца Лихтенштајаа, грофа Хараха, Палавичинија, кнеза Килског и т. д. Многобро.јне су такођер библиотеке разних учсних другатава, пропагандских удружења, језуитских и осталих верских калуђерских редова, клубова политичких, књижевничких и спортских и т. д. Ну све ове, до сада набројане библиотеке, или су колекције антиквитета или су стручне збирке, па су због тога и неириступачне за ширу публику. Оне иису извор, из кога ће се маса народа окрепити свежином науке. Па и ту је хуманитет добрих људи учинио своје. Бечко другатво за ширење народног образовања ("Шепег Уо1к8М1<1иш*8уеге!п) отва|>ало је постепено у бечким квартовима библиотоке, које су сиромаганијој радничкој класи давале књиге на читање. Такса за иозајмицу или боље рећи месечна или годишња претилата, тако је незнатна, да је и иуки сиромах може неосетно дати. Заузимањем горе иоменутог друштва ностоји данас у Бечу 15 библиотека. које су распоређене но свима квартовима, где је највигае сиротиње и радничког народа. У неким квартовима има чак и ио две. Виблиотеке раснолажу са преко 100.000 дела најразличнијег садржаја. Ту је застуиљена наука, песништво: роман и приповегка, па класични иисци, путописи, дриче за младеж и т. д. Годишња је иретплата 3 крупе а месечна 30 пара. Библиотеке су размегатене овако : У 1Т , III., V., X., XII, XV., XVI., XVII. и XVIII. по једна, а у XI., XIX. и XXI. одељку 110 две. Од колике су вредности за народно образовање овакве, збиља јевтине, књижнице није потребио ни говорвти, али је потребно преиоручити сваком