Просветни гласник

432

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

иатрони н магистри хирургије, него је и оиима, који су се затекли као медицинари за време законске промулгације, дозвољено, да полажу извесне испите, па да и они постану <1ос1;огез. * Педагогика примитивних народа — др. Оскар Фирбас. — Простота методе, којом своју доду васпитавају прииитивни, а особито амерички народи сасвим је противна модерним педагошким махинацијама и непогпуности наП1их данашњих иогледа на наставу. Васпитање код нримитивних народа тако је просто, тако се без тенденције, без намере — сдучајно врши а тако је природно, да га многи само због тога одричу, што ту нсма оннх уобичајених но.јава, без војих се модерно васпитање ни замислнти не може као игго су: казне и батине. Али у чему се сви слажу, то је: ла прпмигивни народи воле своју децу до обожавања. Васшггање мушке деце остављено је оцу, а женске мајци а разливује се од европског у томе, што тамо настава н игра падају једно у друго. Ми пуштамо нашу децу, да се играју „ловца", „хајдука" али за то нивако нећемо да од њих створнмо ловце и хајдуке. Ми дакле у најстрохсем смислу одвајамо наставу од игре. гата више наша старија генерација веома је противна томе „учењу играјући" и захтева, да се деца васиитају у спој збиљи свог живота. Код примитнвних парода сасвим друкчије стојп у тоие погледу. Код њих се дрца у игри уче ономе, што ће пм бити аосао, кад одрасту. Чпм мушка[)ац пође ногом, одмах добија од оца лук и сгрелу и нема веће радости за родитеље, него кад гледају своје чедо, каво стрелом гађа сваковрсне животиње. Према извештају нуковника К. Ј. БоД§е-а пајмилија забава дакотсвпх дечака је: јахање, пуцање, хрвање, борсње, пливање и трчање у опкладу. Што се пак тиче васпитања и образовања карактера сви се иосматрачи примитивних народа слажу у томе, да је утицај родитељскога дома на унутрашњи живот детета незнатан. Њега замењујо •— к.ао што је често и код нас случај — много јаче васпитање створено приликама и околностима, које се око дечка налазе. Сва својства, која су човеку потребна, да би могао напредовати објективни дух друштва људскога узвишује на степен социјалних врлина. Због тога ми и васпитамо нашу децу, да буду искрена, да врше своје дужности, да буду вредна итд. док примитивни природни човек навикава своје дете на одважност, ирепреденост п лукавсгво, својетва чија је цена пала у очима Евронљана још од онога времена, када су они номадски начин живљења заменпли стабилним занимањима на једноме месту. II у овоме погледу примнтивни човек нас је надмашио, јер док смо ми једва једвице кадри, да нашу децу васп^тамо у соцпјалнпм врлинама а, често пуга у том погледу и врло бедне резултате иостижемо, дотле примитивпи младић блиста У сјају „својнх врлина," у лукавству, одважности итд. да је често случај, да ученик још у врло младим годинама претекне учитеља. Сем тога омладина примитивних, природних народа до крајности је суревњива. Такве - суревњивосои узалуд ћемо тражити по нашим школама. Млади Индијанци у Северној Америци, — све сј то још 15 — до 16 — годишња деца. — такве дрске и вратоломне покушаје предузимају, да је то невероватно, а само због тога, да би међу својима на што већи глас изишли. Код индијанских племена младић се тек онда сматра за момка, када претходно издржи најстрашнија мучења. Ко није устању, да издржи најгрозније тортуре — што је у осталом врло редак случај — тога сматрају за жену, презиру га целога живота, а таком презреном слободно је радити само најниже и најропскије женске