Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

433

аослове. Дри таквом начину васпитања младићи примитивних народа тако н дуиквно и телесно напредују да чувени етнограФ Карло Шгајнер вели: како су младићи племена Бороро далеко испредњачнли испред сво.јих европских цивилизованих вршњака како у погледу телеспом тако и у душевнош Ако ваљаност васпитања ценимо по пподовима његовим и ако признамо, да примитивни народи теже за другим врлинама, него што је то код нас случај, онда морамо прнзнати и то, да су ти младићи много ближе дошли своме васпитном циљу него европски и да код њих има, много мање неваспитаних, него код нас. Узрок точе са свим .је прост. Ко I примитивних народа нема диФеренциране поделе рада. Код њцх је цео народ једна класа, састављена од ловаца и ратника. Какав је отац. такав ће битн и син, и како је год отац бно храбар или лукав, тако ће бити и син; у том погледу сч свим друкчије стоји са народима код којих ппстоји подела рада и дсоба у касте и сталеже. Сељак или грошићар не захтева ол свога сина, да има оне врлине, које захтева ОФПцир или чиновник од свога. Сем гога V нашнм жилама још и данас тече атлвистички остатак старе ловачке, ноллдске крви и док огац у своме сину гледа будућег поштеног кројача и од њега захтева да буде посл/шан и скроман, дотле се син опога одаје цустолчвпнама сваке врсте и гледа, како ће своје другове и вршњаке н,>етећи / дивљаштву и разузшносги. Због тога код нас између старијих и млађнх посгоји очпгледна супротност у теж ■ њама, а тиме је створена претпоставка, да наше васпитање зависи искључиво од т|>ећег једнога Фактора, а то је школа. * Број студената на берлинском универзитету у летњем ееместру 1906. год. — У летњем семест >у 1 90>1. било је на бе.иинском уннверзитету свегп 6о69 редовних ђака. Црошлог зимског семестра било их је 7628, а летњег семеста 1905. го I. њих 5849. Из евронскпх држава изван Немачке бпло је њих 891, а из осталих делова света 144, Изванредних ђака било је свега 4989, а женских 387. * Школски лекари у основним школама. — Умрско министарство иросвете увело је у основне школе једну врло корисну имвнну — школске лекаре До сада су школски лекари водили стручан надзор сачо на' ученицпма средњпх школа, а од сада ће сс њнхов делокруг прошнрити п на основну школу. Ова корисна новинп не може се довопно препоручити, јер тиме ће се миоге штетне навпке још у заметку угушиги, а многе телесне абнормалности као кратковидост, крнвљењи кичме итд. ностаће немогуће. 0 болестима, које се у оиште појављују код масе деце, да и не говоричо. Нсма сумње, да ће се број жалосних случајена туберкулозе, скрофула осетно сман.ити и да ће здравствено стање омладине на добро ок.Јенутн. * Вечке таколе с обзиром иа хнколсму хигијену. — У величастнрној дворници бечке Ротунде отворена је бпла недељна изложба, па .је међу о^талим и идеална школа, каква би греба >а, да је с обзир >м на хигијен/ке захтеве. Том приликом Једап бечкп лист доноси чланак, у коме са резигнацијом говорц о бечким школама. Ради његове интересантности доноспмо тај чланак, који гласп : „Као последња школско хигијенски копгрес у Нирнбергу тако и садашња изложба у Ротунди показује, како би у нашпм школама с обзиром