Просветни гласник

434

иросветни глаоник

нм школску хигијену могло и требало да буде. Паравно да у њима у стварп није тако, јер у гоме погледу наше школе ни близу нису слика идеала, коме се нема шта замерити. И баш престоничко, бечке школе, гдс здравствеии односи нису тако иовољпи као у мањим местима, баш те нагае школе у ногледу хигијснских захтева у многоле заостају за маловарошкпи. Сам положај зграде као и унутрашњи намештај и спољашњи додаци односно хигијене јопг су врло далеко од диља савршенства а и нрема школама у другин земљама наше су школе знатно заосгале. Узрок овом стању није тешко наћи: држава се боји да не утроши силан новац за иобољшање школских прилика. Јер све оно лепе школско хигијенске ексиозиције у Рогунди почевши од погпуне, зеленилом обрасле школско зграде па до маленога термометра, све јо то скопчано са трошком, кога со држава тако страшно боји. „У првом реду са жаљењем морамо да констатујемо, да су наше школске зграде и данас још школске касарне. Без обзира на то, што се под такви.ч околностима а особито за време заразних дечјих болести, деца школска налазе у великој опасности, она ни у родовним приликама немају доста чиста вазлуха, него за време одмора јуре по загушљивим ходницима да се тобож надишу чиста ваздуха, док се школа не проветри. Ретке су оне школе у Бечу, где има већега дворишта или школске градине, а то би требала свака школа да има. Исто се тако може замериги нашим школама, да су учионице претриане ученицима, иремда највећи хигијеничари тврде, да се у препуним просторијама стварају клице најоиаснијих болештина, па п саме туберкулозе. 11а и поред свега тога мизерно новчано питањо још увек стоји на дневном реду. „У свези са споменутим јадним ириликама не можемо а да се не пожалимо и на недонољну чистоћу и ветрење наших школских иросторија. Један једипи школски послужитељ није у стању, да сам одржава род и чистоту у школи. Где ће .један човек свакога дана иочистити по 15 великих соба и једну дворницу за гимнасгику и све те иросторије дневно двапут проветрити? Ми се Бечлије морамо задовољити, да нам се школске одајо два пута недељно — када нема обуке — исправно почисте и ироветре, а то је тим недовољније и шкодљивије, што су учионице —- као што већ напред рекосмо — претрпане децом, која дижу облаке од прашине; што су суседне улпце у већини случајева земљом и шљунком набинене без асФалта, на се из тих узрока и развнја несношљива нрашина. У данашњо нак време када се тако енергично ради на сузбијању туберкулозе, немило нас дира иебрига око одржања реда и чистоће у школским просторијама, као и занемаривање и осталих ирописа против сузбијања овог љутог непријатеља наше деце. Тако н.пр. још пре три године Министар Иросвете расписом .је наредио, да се по свима школама и учионицама и ходницима ионамешта потребан број хигијенских нљуваоница, па иоред свега тога у Бечу има још доста школа, где су у употреби пљуваонице старога система, које ни у здраиственом ни у естетском погледу не одговарају својој намени. „Када је већ реч о недостацима у нашим школама, онда да набројимо још некоје. Ми немамо ученичких гардероба, у којима бн ученици скидали и до одласка из школе остављали горње хаљине. Помислимо само, како те хаљине за кишовитих дана куже ваздух у школи, да и не спомињемо како оне четку по више година ни виделе нису. И кад ствари тако стоје, онда је сасвим оправдана жалба што у школским зградама нема гардероба. Ко је макар једанпуг само ушао у претрпану учионицу, а особито у зимским месецима када се греје, на осетио онај интенздвни задах — од нечистог, пок-