Просветни гласник

450 1ГРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

одмах показао у себи знатан организаторски таденат. Ватрен, пун одушепљења темпераменат, у почетку веран поклоник Шилерових ,Идеала" после одушевљени католик и романтичар и душом и телом, — први и, ако хоћете, једини мођу Словенцима „прави" поштовалац Еопитара он је најбоље популарисао његову граматику. Али за то, кад се млади, очарани сањалица с пуно поверења почео обраћати на Копитара, да би иомоћу њега радио за отаџбину, добиоје од смотреног, хладнокрвног, оштроумног и често нута грубога бечког дворског слависте тако хладне, као лед, укоре, — после којих су дошле претерано строге и уништавајуће рецензије, — да је после две године свога рада пао у номрачењо ума, од чега га је избавила после 9 година смрт. Примиц је основао 1810 год. у Грацу из младих студената и богослова ,8осЈе1аз б1оуешса«, чпји су чланови изучавали Копитарову граматику и скупљали у народу лексиконски материјал, да га после ношљу у .Бубљану староме Водннку за намеравани речник. Сам Примиц нанисао је за четири године свога бављења у Грацу три словеначка уцбеника и превео Франклинова „Јадног Хенриха". Из тог друштва чзишли су: Дањко, Кремпељ; два не рђава народна нисца: Модрињак и Цветко, који су као сеоски свештеници у Шти])ској пробудили народ својим иесмама. Сам Примиц путовао је .јесењих месеца, у време виноградске бербе, из места, у место, одушевљавао је народ Водниковои химном и задобијао младе присталице у средини интелигенције. Благодарећи њогову старању и учешћу Конитара, ехрцхерцога Јована и Калхберва, би основана 1812 год. у Грацу катедра словеначког језика и Примнц постављен за њеног првог наставника. Даље је Копитар привукао у свој круг п нпјвећег корушког пИсца тога вромена — Урбана Јарника (1784—1844). Као сеоски свештеник дошао је 1811 год. у Целовац. УгледаЈући се у песнишгву на В цника шгампао је своје иесме у целовачким немачким новинама и месни немачки песник Фелингер додавао им је иаралелан превод, што је наишло на потпуно допадање У зрелијим годинама обратио је своју књижевничку делатност на друге предмете. Као и све присталицо „Просвећивања", и он је нисао у почетку уџбенике, затим корисне књиге за народ, после је прешао на писање месне иеториЈЈ да на крају крајева заплива на пучину филолошког мора са његовим етимолошким подводним камењем. Примиц се нообично радовао његову раду. Он га је упоређивао са кротким апостолом Тирилом, у главном, на основу тога. шгојеовај и као и Иримиц био за народну литургију, против чега се Копитар, веран своме латинизму, изразпо још у својој граматици. Већ је прошло готово два и по века а Словенци су још непресгано писали правонисом, који је увео Бохорић, а у ком су пискави гласови изражени комбинованим иисањем. У току десет година Копитар је, на штету другим својим научним илановима, ширио идоју