Просветни гласник

454

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

огрезде у извештачености. Други духовниди, сарадници из патриотизма биди су: Игњат Холцаафел, извештачени иесник у сти.гу рококо, који је оиевао руже, трње и сдавује; др. Б. Аевичнж, обожавадац и иреводилац Шидера; Ив. Цшлер , иесник природе, који је неколико година доцније (1836) написао први сдовеначки роман из народног живота са многим уплетеним интересантним епизодама и са похвалаом тенденцијомдапохвади рад. Народном песнигатву подражавао је Блаж Цоточник, ватрени љубитељ иевања, а хорутански иодихистор Јарнчк јавио се у III. свесци са пастирском иДидом, нагшсаном по угдеду на Матисона, Хедти-а. Ади сви ти пееници биди су само основ, на ком се јавида права, и за оно време Феноменадна несничка Фигура, највећи народни иесник Фрапа Прешерн (1800 — 1849). Не рачунајући поједине Водникове песничке производе, Словенци су до тог времена имади само прозних писаца, који су уиотребљааади везан сдог тек више иди мање сдучајио; они су преводили или подражавали. Небо још није бидо посладо ведиког песника словеначком народу. Ну напосдетку 1830 год. појављује се Прешерн. Порекдом је из Горње Ерањске (родио се уВрби бдизу Бљеда), и био .је не онај, што је живео у бдизини градова — у том сдучају он би био чов г, к Копитарева тииа, — већ који је живео бдизу пданина, где усамље ност адкиских долина прави људе и нежним и снажним. Сеитиментални, стварадачком Фантазијом обдарени син дегендама завејаних алнис-ких висоравни са језерима пуним бајака (Бљеда, Бохна) он, поред свег богаства свога веселог расположења, остаје озбиљан характер, не колективист, већ човек који се узда само у своју снагу, какав је сељак испод Триглава, који је остављен искључиво самом себи у припитомљаваЊу сурове нрироде. И у доцнијим тужним, неутешиим годинама живота могао је ностати тако трпљив, уздржљив и хладан, какве су његове родне иланине у негостољубиво зимско доба, Ипак, осећања у њему никад нису губида своју дубину. Овде он проживљује и дане пуне сунчаног сјаја, као што' су они гдечери у дивно децемберско подне. Његове прве несме, написане у Бечу, где је (1821—1828) слушао правне науке, показују симпатију ка швапским песницима. У њима се осећа дах младићске жудње за животом. Ади у њој има и тужаа жица романтичара: она одјекује у његовом дивном „Растанку с младошћу", где с тугом признаје бљутаву даж и егоизам свакодневног живота, дивећи се неуморној душевној снази, којом се омдадина спасава од тих кдопака. Прва свеска „Пчедице® донесе и Прешернов превод Биргерове „Л.еноре", која Је и другим Сдовенима собом показала романтизам и коју су преводиди песници првог реда (код Пољака — Мицкијевић, код Руса — Жуковски). Године 1830—1835 биле су за Прешерна у песничком погдеду најплодније. Оне означавају приближавање Италији са њеним јужним депотама, страсношћу, ватреношћу и умет-