Просветни гласник
НЛУКА И НАСТЛВ А
4(39
особеност у говору. ходу, држању теда, изразу дица, деца подражавају шеретски, сачо ако со осећају сигурна да за то неће бити кажњена. Често пута дете зајода речима, изопачавајући име нечије и.ш исказујући у облику слика какву ружну особину нечију. Позната је она дечија шала, кад неко прође колима: „Испаде ти точак с кола!" Борачки нагон игра, поред љубави, највећу улогу у појезији; тамо се јавља његов заједнички облик као сатира, докле се он у пластичкој и цртачкој уметности појављује као карикатура. У многих народа постоје, још из давнашњих времона, нарочите дечје игре са шаљивим стиховима, које се своде на борачки нагон. Врло видно се испољава борачки нагон у ловачким играма. Кад маче, које још није видело миша, обиграва око клупчета као одрасла мачка око миша, кад млади псн, који још нису ловили дивљач, узајамно се погоне као вуци, онда се ту Јавља инстинктивна воља за ловом. По Шнајдеру је нагон за лопљењем, рибањем, убијањем животиња и пљачкањем тичјих гнезда тако упоран, да се опажа као општа сграст у младића, одраслих у природним околностима. Мада културни човек још и данас хвата страсно лептире и бубе, са опасношћу живота скида јаја и тичиће са високих дрвета, он их ипак не једе. Пзгледа да деца примитивних народа имају овај нагон још у већој мери. Задовољство у гоњењу са оружјем, или без њега огледа се у великом броју дечијих игара, као што су н.пр. мачка и миш, зец итд. Педагогу је потребно да буде на чисго са великом васнитном вредности борачког нагона. Поред нагона за подражавањем, овај нагон је најгдавни.ји покретач културуног напретка народа. Историја нам такођер показу.је да су сви људи великог рељорматорског духа владали јаким борачким иагоном. Љути противници застарелих установа, обичаја, учења, уметничких правила веома су склони да узвикну у бојној вреви, као Хутен: „Баш је радост живети!" Кад не би било борбе око земаља, угледа и моћи, тада народи не би показивали напретке у култури, већ застој и назадак. Просто подражавање ваљаноме, раније учињеном, знак је оскудице снаге и храбрости, То не важи само о целим народима, већ и о појединцима, о сваком ученику, што наставник мора имати у виду. Борачки нагон има за ученика још и други педагошки значај, који се јасно испољава, кад је у њега склоност ка самостадности сувише слаба. У том случају одвише је моћно утицање сиоља на вољу, сугестија, као што доказују хиннотисана лица и слабуњава деца, која се понашају у свему као лутке. Из напред наведенога ваља истаћи ова најважнија педагошка гледишта: 1. Борачки нагон је дубоко заснован у човечијој природи и захвата моћно не само у душевнн живот дегињи, већ и одраслих; стога 1м>освк1нн гласншс . II. књ., 6. ов., 1906. 31