Просветни гласник

472

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

протних електрицитета нагомиданих на куглама. већ то пражњење има осдилаторан характер, т.ј. он се састоји из извесног низа таласања. Оба електрицитета на извесан начин теже своме циљу; позитиван електрицитет прелази на куглу првобитио напуњену нсгативним електрицитетом, и обратно, због чега настаје извесно кретање електрицитета у супротном смислу, и то се кретање врши, и ако врдо кратко време, сталним опадањем јачине све дотле, док се цела почетна електрична енергија не утроши на савлађивање отпора при кретању варница између полова, или тачније речено док се сва та електрична енергија не претвори у топлоту. Цео тај процес (Уог§апд) може се схватити као последица електричних струја или појединих пражњења правилног наизменичног правца, и очевидно је да таква електрична трептања, ако пролазе кроз Рентгенову цев, могу произвести увек катодне и Рентгенове зраке на зато одређеној електроди само тако, ако трептање има унраво такав нравац, да дотична електрода постаје позитивна, и зато су периоде са шиљањем Рентгенових зракова растављене правилним интервалима. Ако се пак пражњења индукционог апарата врше сасвим просто Рентгеновом цеви обичне врсте, то се трептајни харакгер пражњења одржава великим отпором цеви, а електрода, која је једном постала катодом, остаје катода за време целог трајања пражњења. Маркс поставља нрема поменутим металним плочама, које су везане за електроде индукционог апарата, две једнаке металне плоче од којих полазе две паралелне жице, везане на згодним местима попречном жицом. У систему ових нлоча и жица, у тако званом Л.ехеровом распореду (низу, реду), инФлуенцом од стране наизменичних пуњења, која се налазе на првим плочама, и то при згодном простирању иоједнних делова, врше се трептања нарочите јачине и јасноћечистоте; и овај процес не трпи никакво ремећење, ако се у поменути Лехеров ред. на згодном месту умотне мала Рентгенова цев. Погодба је само да цев има врло мале димензије. Цев, коју је за овај циљ унотребио Маркс, дуга је само 3 см, и она се, као и цев за спајање с ваздушном пумпом, молге видети на горњим деловима сл. 1. и сл. 2. К на слици 1 означава катоду, која има облик малог издубљеног огледала, А означава антикатоду. Из ове цеви излазе, дакле, Рентгенови зраци у правилним тачно познатим интервалима и нериоде шиљања раздвојене су „тамним" међупросторима. На сваки начин зраци под овим окодностима у опште су врло слабог интензитета; па ипак је пошло за руком, да се њихова егзистенција утврди. (Види слику на 475 страни). К,ако је Дорн тек 1900. г. сазнао, Рентгенови зраци (који производе катодне зраке) са своје стране производе катодне зраке, ако наиђу на какву платинску новршину. У обема сликама означено платинско издубљено огледало, које се налази у етакленом суду из ког