Просветни гласник

471

БРЗИНА РЕНТГЕНОВИХ ЗРАКОВА — ПО ПРОФ, Б. ДЕСАУ-У —

Од проналаска (1895.) Рентгенових зракова рађено је на томе, да ее одреди бр-зина њиховог кретања. Од свих тих покушаја најпознатији је Блондлотов од 1902. г., за који се мислил.0 да је горње питање решио. А,ш доцније тај је покушај добио сасвим други значај. Колико .је тешка ствар нронаћи згодну методу за решење горњег задатка, лако је разумети, ако се сетимо да Рентгенови зради имају мадо позитивних особина. Рентгенови зраци при прелазу из једне средине у другу нити се правидно одбијају нити преламају, нити пак интерФеришу нити се поларишу као обични светлосни зраци. Ови зраци скоро се распознају само по својим електричним дејствима или по дејству на ФОТограФску плочу као и по прављењу ФосФоресцентних и Флуоресцентних материја светлим материјама, али ове појаве нису својствене само Рентгеновим зрацима. Треба додати још и то, даје брзина ових зракова према предвиђању врло велика, и ако их ваздух прилично унија, због чега се могу пратитп- само на кратком путу. Пошто прелажењу. тог кратког нута одговара врло кратко време, то изгледа да решење овог проблема стоји у вези с могућношћу мерења малих времених интервала. Поред свих тешкоћа ЈЕриху Жарксу пошло је за руком да на врло интересантан начин реши ово тешко питање. Опширно саопштење о решењу горњег проблема изнео је Маркс у „Физичком Часонису" (год. 6., свеска 23.). У следећем излагању изнеће се ток рада, који управо и сачињава Марксову методу. Рентгенови зраци, као што се зна, постају на тај начин, што се пражњења индукционог апарата врше у извесном стакленом суду (вкзћећШег), из ког је, колико је то могуће, исцрпљен ваздух. Тога ради везане су с половима индукционог апарата две металне електроде, које продиру кроз зидове поменутог стакленог суда. Електрода, везана с негативним полом, шаље катодне зраке, који падају на извесну металну површину, тако звану антикатоду, одакле полазе Рентгенови зраци. Како се пражњења не збивају сасвим пра^ вилно једно за другим и како свако од пражњења тра.је извесно али кратко време, то није' могуће носматрати довољном оштрином свако појављивање или ирестанак Рентгенових зракова. Место овог начина пражњења индукционог апарата, Маркс је пустио да се пражњење индукционог анарата врши сасвим просто варницама између две металне кугле, које су везане с половима индукционог апарата, а за које је привезана једна метална плоча. Ако кугле нису одвећ удаљене једна од друге, то свака варница не означава просто изједначење су31 *