Просветни гласник

474

негативно напуњено. Ово растављање могуће је шта више и код електрички неутралног тела, само се тада те.то мора пунити позитиено, пошто истовремено постају оба електридптота; одвајање се отежава или сасвим спречава, ако дотично тело већ има позитивног електрицитета. Шиљање катодних зракова са платинског издубљеног огледала под утицајем Рентгенових зракова у ствари потпомаже се и спречава се наизменце, док се издубљено огледало наизменце пуни иозитивним и негативним електрицитетом. Ова наизменичност — у томе и лежи језгро Марксовог огледа — вршсна је у истом ритму и аосредовањем истих електричних треатама, као гито сп врши и ишрење Рентгенових зракова од Рентгенове цеви. Из сл. 2. може се сазнатн, на који се начип ово збива. Око жице, која води ка катоди Рентгенове цеви, на згодном месту намештен је и од исте изолован извесан завој жице, који кроз обе паралелне жице што се види на слици, прави спроводљиви пут ка платинском издубљеиом огледаду, а тако исто и кроз мост од жице, који спа.ја обе паралелне жице. Сваки пут, кад се негативно пуни жица, што води ка катоди цеви, ко.ја се испражњује, то пуњење утиче инФлуентно на поменути заво.ј жице и одгони истоимени електрицитет у издубљено огледало. На исти начин позигиван електрицитет жице изазива и позитивно пуњење у издубљеном огледалу. Електрицитет произведен инФлуенцом увек потребује извесно време да од места свог постанка жицом дође у платинско издубљено огледало. Од величине овог пута који електрицитет пређе, зависи колико се пуњење огледала задоцнило ирема пуњењу дотичне електродо жице, која се испражњу.је. Ако су спојеви жице врло кратки а Рентегенова цев врло близу доњем суду, поменуто време може се занемарити као и оно време, које употребе Рентгенови зраци за прелаз од пута од антикатоде до платинског огледала. Шиљање Рентгенових зракбва из Рентгенове цеви увек бива исговремено с негативним пуњењем платинског огледала, док се међу тим платинско огледало пуни негативно и онда, кад Рентгенова цев и не пгаље Рентгенове зраке. Шиљање катодних зракова с платинског огледала бива иериодично, али у необично брзом ритму електричних трептања, због чега ток тог шиљања изгледа непрекидан. Удаљавањем Рентгенове цеви мало по мало од доњег суда, можо се доћи дотле, да Ренггенови зраци, ко.ји потребују извесно време, доспеју до свог циља — платинског огледала и да исто дохватају сваки пут тада, кад је оно ионово изгубило свој негативни а направило места позитивном електрицитету. Овај случај очевидно наступа тада, ако је аут, који Рентгенови зраци имају да иређу, толики да време, које они на то изискују, одговара иоловини трајања по једног од употребљених слектричних таласања. При сваком новом шиљању Рентгенових зракова нонавља се иста игра, и платинско огледало у опште не може