Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 475 ' 3 слати катодне зраке, пошто Рентгенови зрацн срећу — наилазе ог.к 1 дало увек у стању, које је незгодно за њихоно дејство, док међутим у моментима, у којима би стање огледала потпомагало појаву катодних зракова, Рентгенови зради изостају. Иомицањем Рентгенове неви још нише од доњег суда, катодни зраци поново се појављују и они иа послетку достижу по величини скоро почетни интензитет. Ово Јаступа тада, кад 1'ентгенови зраци траже за пут до огледала трајање времена једног целог треатама , т.ј. кад се пут удвостручи, јер у том случају Рентгенови зраци опет ударају у огледало сваки пут у најповољнијем моменту за њихово дејство. Исто се постиже, ако се Рентгенова цев остави на одстојању од огледала, на коме ирестаје дејство, а за то мост од жице (сл. 2.) помицањем повећа-пут, који таласања имају да пређу до огледала; тада престаје и пуњење огледала сваки пут с извесним задоцњењем, које одговара дужини пута од жице, и лако се долази до тога, да се то задоцњење и задоцњење посганка Рентгенових зракова узајамно изједначују; тада постају услови опет за максимално дејство, и катодни зраци појављују се у потпуној јачини. Отуда је могуће сравнити брзину Рентгенових зракова с брзином, којом се нростиру електрична таласаша дуж једне бакарне жпце; а како се брзина електрпчног таласања на познати начнн сравњује с брзином светлости, то се н брзина Рентгенових зракова може сравњивати с брзином светлости. Маркс је својнм огледом иоказао да се Рентгенови зраци крећу истом брзином као и светлосни. И Рентгенови зраци достигли би брзину од 300.000 км. у секунди као и светлосни, кад се не би апсорбовали после кратког пуга. Уначај овог резултата, који је добивен великим трудом и оштрбумљем, и који треба тек да се истакне, не почива на практичној основи. За медицинара, ко.ч су Рентгенови зраци драгоцено иомпћно средсгво за дијагнозу и терапију, Марксов резултат нотпуно је без интереса. Али за Физичара и све оне, који теже за сазнањем ностанка појава, то означава важан доказ, да Рентгенови зраци једнаки светлосним зрацима нису везани за пондерабилну материју, вгћ се налазе у етру. Тим је доказана и њихова сродност у постанку са светлосним зрацима и постигнут је номи уснех у смислу упрошћавања нашег познавања ирироде. Чачак. Ј. Новитовић.