Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

493

сдањем, трчањелг на деду и т. д. А кад онда и да. доспо, да шетњом кроз шуму и ливаду освежи сво.ја чула и раздрага срце сво.је? Како ће онда ученик да позна депоту и чаробну моћ матере земље, која јсдним само бсмејком сваки бод ублажава, све пбсимистичне мупгице из главе истерује, па нас још учи, како да и у сгарости млади останемо? Шта је онда и где је ту уживање у природи и њеним лепотама. Школа не сме кратити питомцу уживање у овим природним, оправданим дражима, она то нанослетку и не може, па ма не знам колико тражила десеточасан дневни рад. Наравно да задовољење споменутих природних захтева може бити само делимично, и мизерно, и да мора проузроковати сукоб са школским дужностпма и обвезама. Ученик преко дана мора да одговара тим дужностпма, па ако, рецнмо, оде за дана у какво друштво, или направи какав излет, то мора онда или позвати ноћ у помоћ, да му она накнади изгубљено време, или мора своје дужностн према школи пренебрегнути. То и јеете' највеЛе зло данашњсга наегавног еиетема, гито школеке дужноети и обвезе колидују, у еукоб долазе еа оеталим захтевима доОрог васиитања. Последице, које тај однос ствара ученику, наравно данису срсћне. Верни радник, нежна прирђда п гелесно и душевно трпи под таквим теретом, а дакомДслсни има ирилике, да научи, како ће се из те невоље иреваром извући. Ну поред свега тога и баш због тога односа воља н љубав за рад не могу сс попети до неке извесне тачке савршенства. Ученика и при раду и при уживању сиопада нска грозничава језа. која убија цену самоме раду, која радост загорчава и тако ученик пада у онај нервозни немир и бесаницу, који карактеришу наше доба, а које" би он још увек и као човек доста рано нознао. Потпуно право имају сви они, којиу егзистенцији иоменутога односа виде сукцесивно малаКсавање најбољих снага у народу, што је велика народна несрећа. Нема се дакле куда него редуковати захтеве данашње више наставе, пошто они превазилазе и душевну и телесну снагу ученшсову. Ззроци преоптерећења Ми смо се већ нанред изразили против нестручњачких чланака, у којима се као узрок преонтерећењу сномиње рђаиа метода у настави, а као успешан лек промена те методе, на то исто и сад са осмејком понављамо: Замислите себи каквог лајика, који захтева од лекара, да у сваком случају колере употребљава један и исти лок и да свакога болесника тим леком излечи! Шта би могли друго и мислити о тако детињастом ла.јику, него да је незналица. Истога тога квалитета је и захтев епоменутих лајика који би хтеаи да учитељи почетком шкодс.ке годинс узмунеку другу методу, алитаквуда ученици дојако стицану суму знања опет савладају, али само са много мање уложенога рада и мара/