Просветни гласник

494

Као год што је терапеутика практична примена истина, открпвених у медицинској науци, које се не могу мењати него напоредо са напретком медицинске науке усавршавати, исто јо тако и у шкодама упражњавана метода у пракси примењена теорија подагошке науке. Ну педагогика живи исто онако самосталним животом и истим је оним законима слободе и ограничености подвргнута, којима је и свака друга наука. Она је до крајности способна, да се усаврши, али ]е и у сваком одређеном одсеку времена збијена у извесне границе, преко којих ће наравно један ггут већ коракнути, али за сада још није у могућности, да то учини. Врло ,је веропатно, да ће погледи педагога иосле стотину година бити са свим друкчи.ји него што су погледи данашњих. Такођер је то врло могуће, да ће наставна иетода већ после неколико доценија бити куд и камо подеснија од наше данашње, а то због тога, што ће тада педагози располагати савршенијим наставним средствима. Биће то можда метода, која ће са много мање удоженог рада и снаго од стране ученика и са мало времена постизавати оно, за чим тежи. Ну изван сваке је сумње, да је за успех у нзвесном наставном нредмету потребна и извесна количина рада. II кад дакле иостоји тај, са душевним радом, скопчани терет, који со некад јаче некад слабије осећа, али не због методе, већ због растегнугости » развучености учевнога циља, за којим се тежи,_ онда је јасно, да интересовани не могу ни од будућности очекивати неко осетније олакпшце у савлађивању тога терета. Најзад је утврђена чињеннца, да наша данашња наставна метода није баш тако несавршена, а ни сутрашња, ко1 »м би можда хтели да данашњу заменимо, не би била врло савршена. Те и такве декламације против методе само би онда имале смисла, када би виша настава б.ила скамењена у облику традиционалности, и када се на њеном усавршавању већ дуго времепа не би радило, што у ствари није случај. За последњих 100 година ни.је нпкада наступи.да таква стагнација, напротив наставна метода јо врло напродовала и баш у садашњости је рад на методици изванредно бујан. Када противници данашње методе испадну из колосека општости и баце со на одређено Формулисање својих захтева, онда они обично усгају прогив наставе у језику, која би требало да је емпиријска, а не Форладно — граматичка, пошто би се емпиријско—механичним иутем за кратко време много више постигло. Чак и у стручним листовима изилазило се са нреддозима, да се граматика са свим избаци из наставног нлана и да се одмах у почетку почне читањом којег страног писца, говором и веџбањом на дотичном језику а тек доцније, кад ученик научи језик—јест, тако веде ти људи — тек онда да баце сумаран погдед на граматичке знаке, другим речима, бледу контуру Француског и енглеског језика треба премазати танким потезом научнога Фирнајса! Да срећне ди ме-