Просветни гласник

502

ШОСВЕТНИ ГЛАСНИК

изван ње стоје у органској вези, то се због, улудо, иронуштеног времена у гаколи мора домаћи рад да новећа. Што се за оно пола часа требал .0 у гакоди свршити, то сада ностаје предметом домаће радње. Из истога разлога желети је, да се и немачки текст за екстемпоралије не диктује, него да се усмено саопшти. Тиме ће се сума радних часова у школи и код куће смањити за пола часа недељно. Односно препарације страних иисада такођер би се могло, и ако незнатно, олакшати ученику. Ученик треба да се из странога текста у толикој мери спреми, колико се за један час може у гаколи савладати. Али та мера није одређена, јер она зависи од лакога или тенгкога стила дотичнога писца, од начина учитељева испитивања, а најзад и од самога капацитета даровитости и нретходно стеченог основног иредзнања ученикова. Из наведених разлога неодређености држим да би најпробитачније било материјал за препарацију задавати по редовима. Мени се чини, да је сасвим доста ако се ученик III. разреда спреми из 20. редова ('| 2 стране), ученик II. разреда из 40 редова (1 цела страна), а ученик I. разреда из 80 редона (две стране). Пошто за тај иосао, особито ако је писац који од лакших, није потребно више од једнога часа, то ће се у исти мах пружити ученику прилика, да се веџба у слободном превођењу, а у то се на испиту зрелости највише полаже, премда се врло мало ради да се и успех покаже. Тиме смо готови са набрајањем олакшица, које ложе учитељ да учини ученику. Те су олакшице незнатне — у најбољем елучају може бити говора.о уштеди неколико радних часова код куће — и могу се учинити само при настави у страним језицима, која до душе највише радног времена протута. Изгледа ми врло велико питање, да ли би у овом правцу могли и за остале предмете штогод подесно рећи. Већ тодико десетина година чине се веронауци и историји ирекори, тобож због тога, што ученици морају те нредмете механички да памте. Ја нак мислим да ти предмети, што се преоптерећености тиче, не дају ни најмање повода, да се било му драго с које стране жали против њих. И у математскеј настави тешко да би се могла ма и најмања измена учинити. Време које је требало за наставу у природним наукама, нико паметан и објективан неће као убитачно по ученика оценити. Све остало, што се још мора предузети, одређује надлежна власт или је остављено иницијативи владе. Ми ћемо се нре свега осврнути на две тачке, где би без промене организације, каква је сада, нашли палијативно средство против преоптерећености. Сврха је свију студија, свакога напретка у наставној методици, да постигне: да ученик што више научи у школи, а да код куКе што мање иосла има. То треба уједно да је и мета, којој треба педагошки