Просветни гласник

508 игосвмни глаоник

којој су биди стварани разни кластични пешчарски и шкриљасти елојеви, који у многоме опомињу на сдичне биљне ФОрмације. Лонеј мисли да се овој Фацијадној анадогији има приписати, што је већи део ове бадканске угљепе Формације погрешно као фдиш обедежаван. Поменути седименти, стварани у језерима иди бочатним дагумима, били су дежишта карбонских антрацита. Исто тако, они су садржавади угљене сдојеве и у потоњим Формацијама, изузимајући прекиде, усдед трансгреција ла време Тријаса и у почетку -Гуре, као и за време Ценомена. Најпосде, овим бочатним специјама имају се прииисати вегетадни остаци расути по флишним пешчарима из Горње Креде и соцена и неогенски дигнити. 2. У обдасти између Тревне и Сливна појављује се нарочита угљена Формација са језерским и бочатним карактерима, а местимице показује и маринске иптеркалаци.је. На бази ове угљене Формације налази се .једна серија од.танких и испрекиданих угљених сдојева. У повлатним пак слојевима појављују се јога некодико сочивасгих угљених скдадова, истина много веће дебљине, ади врло кратки и посве подво.јени. По томе Лонеј 'закључује: да угљени терени на Балкану представљају неправидна и испрекидана рудишта, и тако незнатне тонаже да се на њима не би могда засновати ведика индустрија. Ова угљена Формација сматрана је најпре без икаквих основа као Лијас, затим је Тула преддагао да се уврсти у Одигоцен, и најиосле је В анков означио ову Формацију на својој геолошкој карти Бугарске, размера 1:750.000, између Лијаса и Креде али без икакве ближе одредбе старости. Међутим, Лонеј је, на основу нађених Фосила, увршћује у Горњи Сенон (Сотрашеппе). 3. Посред ове, угљене Формације виде се подвојене кречњачке масе, које је Банков схватио као интеркалације исте старости, док у ствари оне. одговарају старијим ценоманским кречњацима с орбитолинама и радиолитима, ади се надазе у ненормалном положају. 4. Сви оки терени били су поддожни, и то најпре пре Фдиша и затим посде Флиша а пре неогена, првој серији тектонских покрета, којима је цедокупна серија сдојева у Централном Балкану, старија од неогена, потпуно прекренута у генералном правцу на север ка пребалканском ндатоу. Сви сдојеви падају на југ, и када их просецамо трансверзадно, са севера на југ, показују сасвим изврнут ред слојева према њиховој нормалној серији. ПроФид Бадкана показује се као дисиметричан, а на име: на северној, положитој страни налази се редативно потпуна серија сдојева, док је јужна страна, састављена од гнајсова. оштро одсечена и обидује многим расединама.