Просветни гласник

X Р 0 П И К А

Ови карактери, а нарочито поменути изврнути ред елојева, могу се приписати компресији геосинкдинале, чији је правац И-3, између два чврста масива земљиие коре: једап у предгорју на севсру (Рускп " Плато), а други у загорју на југу (Родоп), који су се с Ееједнавом брзином један другом приближили ипроизвели набирање Бадкана изнад н.е!'овог хоризонталног предгорја. При томе набирању, које се неоспорно продужило и после неогена, наравно да су претрпани интермедијарни појаси, и отуда је природно што се јављају нагле контактне Фацијалне промене. Уздужне дислокације, које узимају изглед пролома (Г е0"оп(1геПНН1Г.--=<;гаћеп) поделиле су неогене лигнитске терене у једну серију потпуно издвојених басена, којима је јужна страна балкакског ланца јасно обележена, али због потоњих покрета и појаве многобројних еруптивних стена, почев од сенонских андезита до посг—неогених базалта, ови су неогени басени јако поремећени. 5. Најпосле, ..1онеј је запазио да ее у знатном делу Балканског ланца, и то искључиво у зони у ко.јој угљена ф .ормација достиже највише нространства, вододелница, налази за неколико километара северније од орограФеког гребена. Ово је одступање прилично велико, јер одстојање вододелнице од гребена износи 5—10 км, а разлика у висини достиже 4—500 м. .1онеј указује: да су можда физички карактери терена условили овакав орограФски одное, ма да се и овде, као и у многим другим случајима његов постанак може нриписати наизменичном набирању (Бе тоигетеп! с!е 1)а8си1е=8сћаикеЊетее§ип§), покрет на прекрет којим је ностепено издигнут јужни Балкан изнад његовог северног дела, носле почетка стварања хидрограФСке мреже. .1онеј напомиње још, да се прогресивно кретање Родоиске Масе на север према Руском Илатоу може довести у везу с најмлађим постплиоценским покретима, којима су на Источном Балкану, по Цвијићу, образовани заливи на Црном Мору, а због којих су, по РихтхоФену и Соколову, потонуле старе долине у Јужној Русији. Овој ./1оне.јовој расирави придружене су и две нотице од Д у в иј а и За.јера, којима је Л.онеј уступио на одредбу нађене Фосиле у балканским угљеним теренама. Ду в и ј е разликује према нађеним Фосилима, три различна нивоа: Најгорњи ниво чине марински слојеви, у којима је Тула нашао примерке карактеристичноет горње — госавског Фосила: ШрригИеа 1>арејгоикј. ћи1§апси8). Затим долазе лумакеле са фосилом Ехо§уга Оуег»ед1 и угљени слојеви с много цирена и карактеристичном Руг§иИ1'ега Р1сћ1ег1. Пспод угљених слојева леже коралски кречњаци с многобројним руднстама и орбитолинама. Нађена рудиштна Фауна врло је непотпуна: примерци туказија и радиолита опомињу на голтске