Просветни гласник

б- е л е iii к е

515

изнооила је те године 723379 Франака удога. Неко време тај је покрет био заетао, али се у последње време опет почело радити на томе те је тако решеио да се оснивају друштва за узајамно иомагање. Недељни улог је 10 сантима : 5 сантима иде у фонд за болесне. а 5 у фонд који ће улагачима пружити помоћ у старости. У случају болести даје се роднтељила дечјим из Фонда за болесне 50 сантима дневно. У Франдуској је један таки фонд под именол „Школска Задруга'' имао године 1899 око 24917 чланова са уплаћеном главнидом од 107256 Феанака. Слабо плаћени шпањолски књижевници. — У Шпанији је данас књижевницима врло тешко живети. Док у Паризу романсиери могу годишње зарађивати иа 100000 Франака, дотле С9 у Мадриду за највећи роман једва пдаћа око стотпну Франака. Није редак сдучај да најчувенији писди иродају своја дела и за педесет Франака. Ето докле је дошло данашње стање књижевности у оној истој Шпањолској где се некада песници награђиваху са хиљаду златних гривана, летњиковцима, и другим скупоценим предметима! ❖ Жатица Далматинска. — Недавно је Матица Далматинска држала у Задру ево.ју седницу и на њој решила да се дело гроша Ив. Војновића „Омрт Мајке Југовића" награди са 1600 круна, и штампа у 6000 примерака. Стогодишљица бугарске кн.ижевности. — 25 новембра ове године, навршпло се сто година од како је прва бугарска књига „СоФроније" штампана у штампарији Римничкој (у Румуњској), Ова је књига од великог значаја, за Бугаре јер је изагала у време када је бугарски народ живео у ропству Турака и Грка. Та је књига и зато знаменита, што је баш пре сго година уређена у Бугарској ирва штампарија. „СоФроније" је осим тога прва бугарска књига писана на народаом језику, а то је бидо врло важно за душевии живот и развитак бугарскога народа почетком прошлога века. Ту је књигу нирод брзо заволео, те је она била распрострањена по целој Бугарској. Бугарски лист Ден доноси о тој прослави интересантан чланак у коме се бројевима приказу.је развој књижарских прилика и бугарске књижевности. Прва бугарска књижевносг основана је године 1806. У првој воловини прошлога столећа слабо су се развнјале књижарске и штампарске прилике у Бугарској. Услед вочитих бојева устаника са Турцима није се бугарски иарод могао одавати читању књига на свом народном језику све до ослобођења Бугарске испод турскога јарма, од када се и бугарска литература нагло поче развијати. Од године 1850 до 1860 штампано је 210 књига разнога садржаја; до годнне 1870 већ се број штампаних књига пење на 380, од 1880 па до рата за ослобођење 550 или укупно 1140 књига разнога садржаја за 27 година. Дакле сразмерно 42 књиге сваке године, према 4 књиге сваке године прве полевине прошлога века. За време од 100 година, т.ј. од 1807 до 1906 штампано је на бугарском језику 13000 књига из разних струка и области.