Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Природно је, што ће у ирво време ови радови бити искључиво еиетематски; доцније им се могу додати и зоотомски радови. Дмл.е ће се обратити особита пажња бибдиограФији за Фауну Бадканског Подуострва. Надам се, да ће доцније иридоћи и други радници, нарочито из реда нроФесора средњих шкода, који би у Зоодошком Заводу увек наишди на најтоидији нријем и највећу нредуеретљивост, без обзира на њихове већ стечене погдеде и мишљења. Часопис ће издазити повремено, по могућству у тромесечним свешчицама, и то као додатак уз „Просветни Гдасник", који нам је указао своје гостопримство. Јануара, 1907. Живојин Ђорђевић Београд. Зоодошки Завод Универзитета

Прилог за познавање ерпеке хемиптереке Фауне. Проучавање хеминтерске Фауне — као и сваке друге •— има за нас практичног и теориског значаја. Практичног значаја има с тога, што се баш у реду хемиптера надази врдо ведики број врста, које су, иосредно иди неносредно, од ведиког утицаја на наш живот. Да наведемо само винову Фидоксеру (РћуПохега уавШпх). То је такође једна врста из рода хемиптера, па је и најпростијем човеку иознато, кодики је утицај извршида та сићушна животињица на нашу виноградарску привреду. Она је само за пода века направида у Европи читаву пустош од винограда. Данас се Фидоксера надази и код нас у Србији готово свуда. Поред Фидоксере могди бисмо навести још читав низ врста из реда хемиитера, које додазе у доста опасне штеточине. Нарочито их је много у групи биљних вашију. Ну ми се овом придиком нећемо упуштати у свестрано проучавање овога реда инсеката, већ ћемо се ограничити искључиво на публикацију врста из Србије, које смо прибради и проучиди. Уз то ћемо ставити неке кратке напомене о природи на,ше хеминтерске Фауне. Нре нас је прибрао и проучавао из бдиже сриске хемиптере мађарски хемиптеродог Геза Хорват. Он је пубдиковао у „Аш1а1ез Мизел ХаиопаНз Нип§апае. — Гаипа Негмр^егогигп 8ег1)1ае", (1903. г.) 545 хемиптерских врста из Србије. Већи део од тих врста прибрао је сам г. Хорват, путујући у некодико махова кроз Србију, погдавито ради прибирања и ироучавања хемиптера. Г. Хорват је имао и ведику помоћ од сарадника из Србије чиме се ми на жадост не можемо похвадити! Пре г. Хорватова рада врдо се мадо зна.хо о српској хемиптерекој Фауни. Једино X. Фибер номиње неке врете у своме деду „В1е еигорајзсћеп Нетјр1ега". (1861).