Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

Али рад г. Хорвата на ироучавању српских хеминтера, ма колико да је оисежан, ипак није исдрпан. То се да најбоље видети и из тога, што смо ми за ове две године, од како прибирамо и ироучавамо српске хемиптере, успеди да приновимо 28 врста, које се у раду Г. Хорвата не надазе. Тај ће број свакако порасти, док будемо проучили сав материјад. пгго је нрикупљен по Србији. А и места, која ниеу — п.1и никако, и.ли још довољно — исиитивана, иружиће без сваке сумње нама још непознатих хемиптерских врста за Србију. Све те принове послужиће згодно, да што тачније утврдимо природу српских хемиптера. Тада ћемо моћи одређспије говорити и о везама, ко.је постоје између наше хемпптерске Фауне и суседних обдасти, Бтгарске, Ст. Србије са Македонијом, Угарске и Босне са Херцеговином. Ма да се наша хемиптерека Фауна највећим дедом подудара са средњо-европском хемиптерском Фауном, ипак има и известан број врста, којих нема у средњој Европи и онда им норекдо морамо тражити негде на другој сграни. Уз то баш те врсте припадају јужно — европској хемиптерској Фауни, те су свакако мораде емигрирати у Србију од некуд са југа. Тако међу врстама, што смо их приновиди, надазе се три врсте, које су погдавито карактеристичне за јужно-евроиску хемиптерску Фауну, а то су: Тг1 §опо8ота Ш§е11ае Рђг., Р1а1уао1еп §Т1беи8 Кеђ. и РћуИотогрћа 1ас1ша1а УП1, — И Рћу11отогрћа 1ас1ша1;а УП1. и Тп§опозоша Ш§е11ае Рћг. емигрираде су на север до крајњих граница Србије. И једна и друга врста нађене су поред обада Саве п Дунава. РћуПотогрћа 1ас1ша1а V] 11. придагодида се и на доста ведике висине. Ми смо је нашди на самом врху Деди Јована (1200 м.). Она је емигрирада и у јужну Угарску. Г. Хорват је номиње из Оршаве. Еод нас је доста честа. Да су се и Тп^оиовоа Шде11ае Р1н\ и РћуПотогрћа 1ас1п1а1а УШ. уседиде из Ст. Србије и Македоније ми смо се могди уверити и из искуства. У материјаду из тих обдасти, који смо добиди на проучавање, надази се и једна и друга врста. Из средње Европе нису се могде уседити, јер их тамо нема. — И остаде јужно-европске хемиптерске врсте, које се надазе у Србији, свакако су с југа емигрираде, користећи се већином речним додинама. Ми смо нашди ове врсте, које до сада нису биде познате за Србију. 1. Тп§опо8ота Ш«е11ае Гћг. — Топчидер 2. Рос1ор8 типска Гћг. Београд. 3 СуПпиа П1§п(;а Гћг. — Београд, Ланово (Рогот), Буково. 4. Вслосопв пи('гор1ића1пш8 Гћг. — В. Градиште. 5. Г1а1убо1еи §п8еи8 Пећ. —• Ћуприја (Добричево).