Просветни гласник

26

ИРОСВВТНН ГЛАОНИК

6. РепШота јишреппа 1лп. — Копаоник (врх Сувог Рудишта). 7. РћуПотогрћа 1ас1п1а1а УШ, — Београд, Дели Јован. 8. МеШгор1з гиЈезсепев Н-8сћ. — Рудник. 9. АгосаШб те1апосерћа1из Рђг. — Неготин (Буково). 10. АгосаШб ЕоезеШ 8с1шт. — Београд. Добио сам је из Музеја Срп. Земље. 11. Са1у|)1 ()П()1и8 .Ко1ап(1гЛ 1лп. — Београд, Топчидер. 12. 6а8ћ'0(1е8 1еггидтеи8 БЈп. — Београд. 13. ХаМз ћгет1ретт Наћ. I — Београд, Добричево. 14. Рћу1осог18 из1и]а(иб Н-8сћ. — Адександровац. 15. А(1е1рћосоп8 диа<1нрипс1а1:и8 Гђг. — Београд. 16. Са1осоп8 ћ1с1ауа!и8 Н-8сћ. — Београд, Чачак. 17. Лера с1пегеа Бт. — Београд, Копаоник, Љубичево. 18. 31§ага 8сћок21 Р1еђ. — Београд. 19. Јаззиз акотапиз бепп. — Неготин, (Буково). 20. Јабзиз 1'игса1из Иећ. — Неготин (Буково). 21. ЈсИосегиз рориП Бга. — Београд. 22. багдага 6ет81ае Гћг. — Адександровац, Ужице. 23. СтаЛа р1ећеја 8сор. — Неготин (Буково). 24. ОИапиз те1апосћае1и8 Кећ. — Ћуприја (Дооричево), 25. Јб8иб Баип бегт. — Београд. 26. 81рћопорћога Еозае Бт. — Београд. 27. ГогЛа 1'оптсапа НеуЛ. — Београд, Голубац. 28. Гог(1а таг§гаа!а Косћ. — Здатибор (Рибница). Г. Хорват наводи у сииску српских хемиптера и врсту Са1осопз Ееи1;ег1 Ногт. Ова је врста врло сумњива за Србију. Њу номиње и 0. М. Рајтер у своме деду „Негшр1;ега 6утпосега1а Еигорае." И Хорват и Рајтер помињу је из околине Београда. Рајтер до душе сумња да се та врста налази у Србији. Ади Хорват не иомиње једну другу врсту, која је врдо бдиска са С. Еси(;ег1 Ногу., а то је С. ћк1ата1и8 Н-8сћ. И ведика је вероватноћа, да се код нае и не иадази у ствари С. Ееи1еп Ногу., већ да је она побркана са врстом С. 1 )1с1а\а ^и8 Н-Зсћ., која је врдо обична за београдску окодину. Та је вероватноћа још всћа, кад се има на уму, да се С. Ееи1еп Ногт. не надази ни у Угарској, док је С. ћн;1ауа1из Н-8сћ. обична за цеду Угарску. Одређеније и са сигурношћу моћи ће се говорити о хемиптерској Фауни Србије тек, када буду учињена подробнија прибирања и проучавања, како у границама саме Србије, тако н остадих бадканских обдасти. Тек тада ћемо моћи говорити са нотпуним уверењем о емиграционим везама наше хемиитерске Фауне и оетадих дедова Европе. За сада се пак морамо задржати на овим непотиуним напоменама. Када будемо имади већу кодичину материјада и са веће површине Бадканског Подуострва, тада ћемо моћи ући у траг и свима оним теренеким