Просветни гласник

4:0

ИРОСВЕТНИ ГЛАСВИК

спреме за добре говорнике, док је етарил васпитницима био једини циљ, да ученике своје спреме да буду добри грађани и добри војници. Раније дакле спремади су се радници, а сада спрема.ш су се говорници. То је би .1а неизбеаша последица развијања демократских установа и обичаја. И сам Периклес ни.је сматрао испод достојанства да се разговара са Протагором Но мадим градовима где се све гради речју, говорнички дар је у исто време и мач и штит. Њоме се напада, њоме со и брани; њоме се добијају и спорови, и положаји, и симпатпје пубдпке и снисходљивост судија. У Атини сваки је грађанин могао сваког дана бити и оптужен п тужидац, и требадо је умети пдедирати. Добро изведена оптужба подизада .је иовека. Бити пак побеђен имадо је двојаких непријатности: пораз и губитак, јер тужитељ, који инје могао да докаже наводе своје, који не добије најмање петину гдасова, пдаћао јеуимеказне хиљаду динара. Бида је дакде потреба умети говорити. Агора је бида најсигурнији иут ка јавним звањима и ка вда.ети. II сама војничка деда додазида су посде говорничких. Вештина да се нешто добро каже ма се и у исто време и не мисдидо добро; да се звучним речима засдени нрост свет; таденат адвоката да брани ствар за коју је убеђеп да је рђава, — то су мдади Атињани јако ценидн. Иису сеони више трудили да разумеју и невају химне старих песника, ио су једино тежиди да нрнбаве оно што су Пдатон II Горжијас звади највећим добром, да прибаве таденат да речима убеђују судије у судовима, сенаторе у савету, а народ на зборовима. И гомидама су трчади код трговаца аргумената, и сувим здатом пдаћади су часове њихове. Хипијас из Едиса хвадио је се, да је у Еидикији свбјим часовима за само петнаест дана зарадио 150 мина, и ако му јс кункурисао Протагора, који ,је тада био на највишем ступњу сдаве. Мудраци су некада сејади мудре речи, ади их нису продавади. Сократ и Пдатон гнушади су се због те трговине. Ретори који су анадисади језик, и софистс , који су анадисади морадне н подитичке идеје биди су једно и исто. СоФиете нису имади шкоду основану на каквом нарочитом систему. Онп су представљади извесно духовно стање, и једну страну грчке ФидосоФије: — скептицизам. Ни у шта друто нису веровади, до у вештину говорничку. Сваки на свој начин спремади су говорнпке, иди говоре за парничаре, баш као и наши адвокати. Држи се да су дошди из Кидикије н чак се означује дан њиховог додаска, но то би се могдо рећи само за Горжијаса. Што се тиче соФиста и ретора онн нису какав вештачки продукат, но су избиди баш из саме утробе грчкога друштва тога времена. „Највећн соФнета, рекао је Пдатон, то ти .је народ ;* хтео је рећи демократија, која водл депе речи н ретко има памет Удисову кад је оно продазно поред сирена. »