Просветни гласник

ЛЛУКА II ИАСТАВА

43

крдјући нрши.ш наснља коЈасувакони кажњана.ш кад им се у траг уђс, то се. како се мени чини, морао наћи какав паметан човек, који је да бн застрашно покваренс људе измисдио божанство. Пма бога, рекао јо он, који је вечан, који зна све шта људи раде. Он све чује што људи говоре, он све види што они раде. И ако кријући епремате каква рђава дела, и то богови знају. Говорећи тако, тај .је мудри увео најзгоднији начин обуке: кријућн истину иод дажју. И да би .још више занео; ,да би још лакше водио иажет њихову, иричао им .је да богови стануЈу тамо, одакде људима. додазе највећа страшида и највећа помоћ несрећном им животу; тамо одакде се муње сиуштају и где громови тутње, тамо, где оиет с друге стране, бљешти небо превучено звездама, то гдавно дедо времена,, мудрог дедаоца, одакде сдази светдост звезда. одакде се киша спушта. Тамо је морао, како се мени чини, тај наметни човек убедити људе о постојању богова". Атина је вмада част и жадосну привидегију да буде огњиште софистичког духа. Еврипидове трагедије већ су нам даде доказа о томо, а живот Алкибијадов други доказ. Адкибијад ,је био иодитички софист, сјајан ретор на деду, као што су други били на речима. Био је увек готов и заи иротив; данас с Атином сутра са Шпартом, Аргосом, Тисач>ерном. једном речи сасвим иидиФерентан у нитањима о отаџбини, о врдини, нитањима која су међутим тако јако иасионирада савременике Мидцијадове. Против тих доктрина, које су одвдаииде грађане од отаџбине и сенчиде дела ведикога генија као што је био Еврипид, беху се дигди протести. А два нротеста бида су нарочнто Фамозна, један који се беше дигао у име прошдости, а други у име будућности, овде мисдим на АристоФана и Сократа. АрисгоФан је стунио у борбу иротив Евршшда, Едеона, соФнста и Сократа, једном речи протнв новога духа без разлнке, био он добар иди рђав. Иознато је да Атина за време, Перикдеса и његова ратоборна демократија нису симнатисади много АристоФану. У Жабамц, којима .је циљ био да иокажу кодико је Евринид био нижи од Есхшта племенитошћу својих дица, конвенцијама стида, који је један исти и кад говоре краљеви и кад говоре робови, и сам Еврииид АристоФанов каже: ,Аиолона ми, хотећи да тако говоре, давао сам им нечега више демократског". Нападао је соФисте, а највише нх је нанадао у дицу самога Сократа, не гдедајући у њему идеменитог човека, скривеног можда под дакоћом и ведиком вештином речи. Комад Облаци диван је памФлет. нун духа, заједљив, у ком се дрско напада соФизам и требадо би само заменити име једном од оних мађионичара с речима именом Сократовим, онога, кога песник нредставља окачена више земље, како заномаже и нризива титуларне богове соФиста обдаке, јер му се чини