Просветни гласник

42

ИРОСВЕТНИ ГЛАСННК

слротим лрогнаницлма како немају п]>аво што се жаде да им Атина стапља нож под грдо. Народ истина није ФидосоФИрао, ади .је имао другог једног учнтеља, рат. који му је проповедао морад крвожедних зверова. Као раздог ужасним мерама чешће пута уПотребљаваним у томе времену, Тукидид је гдедао ужасну борбу што су је водиди између себе Шпарта и Атина, аристокрација и демокрација. Између њих две није бидо другога принцина до сиде, а на једно пода века иосде тога Демостен .је уздишући говорио: „Данас је сида меридо права". Ма с које стране да су те доктрине додазидс, штетне но државу, биде су оне штетне и за небо, и доводиде су богове у врдо ведику онасност. У .једном о^ својих деда Протагора је рекаооњима: ,Што се богова тпче, не могу знатидадиих има, иди их нема, јер се много што шта опире томе а нарочито она тама што то питање обавија и краткоћа живота". Горжијас је исночетка тврдио да ништа не постоји, а затим, ако што и постоји, да је то немогуће знати и сазнање тога и другоме саопштити. А то је значидо: супротннм путем доћи тамо где је и Протагора дошао: то јест, иорицати сваку извегност. И тако нцје ништа истинИто, ади све има нешто што дичи на истину, и помоћу вештине и умешности свему се може дати обдик истинитог. Према чему није бидо тезе ко.ја се није могда бранити. Те доктрине и ако су унропашћиваде и врдину, и патриотизам, и редигију, ипак су у вештих људи биде врдо примамљиве. Допададе су се људима који су водеди ингениозне суптидитете, и биде су корисне браниоцима рђавих ствари, и стога имаде су много приврженика, који су у том занату надазиди и сретство за богатство и сретство да се истакну И такмичиди су се у томе, ко ће кога да превазиђе настраношћу теза, суптидитетом аргумената, дакоћом и депотом речи, и умешношћу да се одмах .једна иста ствар и брани и нанада. И у шкодама, и на свечаностима, и на јавним Одимнисклм играма, свуда где се доста д>уди скупљадо, истакао би се какав софисг , тражио би да му се да најФриводни .ји, ма и најпарадоксаднији предмет, иговорио би о њему, на ошнту нохваду сдушадаца, не нризнавајући да га је ико победио. ,Ти људи, говорио је Пдатон, и кад их скрхаш опет се Дигну. И Хидра из Лерне бида је софист". Само од соФистике не треба правити нарочити атрибут демократи.је. Критијас који је од тридесет тирана био најстрашнији, и у редигијозним институцијама и у веровањима у богове гдедао је само вешто дукавство. ,Бидо је доба, говорио .је он, у ко.јем .је живот људски био без закона, као и живот животиња, и био роб насиља. Тада није бидо почасти за добре, и мучења нису страшида неваЉадце. Доцндје су људи створиди законе. да правда вдада а неправда да буде иотчињена, и тада .је здочинце стигда казна. Ади како су и посде тога људи