Просветни гласник

86

1ГР0СВЕТИИ ГЛАСНИК

Бертло предузе да поново нроучава ово питање, у читавом низу духовитих опита, и нронађе, нпр. у оном елучају катадитског дејства са пдатинским сунђером, чнје убацпвање у смепгу кисеоника и воденика изазива експлозију, да се ту најпре једини пдатина са воденикоа а одмах за тим, да наступа реакдија између овог новог једнњења и кисеоника. Ово се прво једињење није могдо раније сазнати, јер се у истом тренутку кад иостане — н рушн, предазећи у оно друго једињење. На сличан су начин објашњени и они остали случајеви ове тајанствене снаге, Л катализе". — Како нови и прости механички појмови морају ипак свуда да крче себи пуг пред судом Хемије! Тиме се објашњава нојава, што старе тајансгвености још налазе места у многим енглеским уџбеницима. То еу била више спедијална питања. Бертлова проучавања оних односа између топлоте и хемијских промена брзо су наишла на практичну иримену. Она су немнновно одвела ка теорији о ексилозквним материјама. •Тедина разлика између дејства динамита, и, рецимо, једне запаљене свеће или ватро на огњишту, сасвим ,је онаква, каква је и између ватре и комада гвожђа, које полагано рђа. Та.јеразлика једино у брзини реакције. У свим се овим случајевима врши сагоревање, или океидисање, где се тело једини с кисеоником. Гвожђе се веже с кисеоником из ваздуха полагано, у току дана, па и недеља, те порђа. Једињење угљена са кисеоником на огњишту или пећи врши се знатно брже, у току неколико минута. Напротив се ово једињење с кисеоником код барута *или нитроглицерина врши веома брзо, тренутно, за иеки малени део секунде. Са срчаношћу. коју има ретко који хемичар, предузео је Бертло мерење брзине свих експлозија. II он јс успео да пође и даље и да докаже, да се свака екеилазија вргии у облику таласања. А она нам изгледа као тренутна само због ограничености наших чула, која схватају као непрекидан сваки ред утисака који брзо следују један за другим, онако као што је и код кинематогра#а. Они нејасни и без везо појмови о експлозивним материјама, који су важили до тогадоба, када је Бертло предузео њихово проучавање, посташе овим наједанпут јасни и тачни закони, који су давали хемичару могућност да предвиђа и унапред изриче дејетво ма какве дате реакције. Ова испитивања об.јаснише неиотпуност понеких експлозија. Пређе је често сагоревао само један део барута, а остатак је био просто одуван, од чега су потицале тако зване барутне ране. Новим се методама изнађоше сада средства за испитивање времена у којем се врши експлозија, тако да је онда било лако начинити барут ко.ји тори као