Просветни гласник

88

ИРОСВЕТМН Г.1ЛСМИК

Један од она четири едемента из којих је састављена сва жива материја, јесте онај индиФерентни азот, нитроген у ваздуху који дишемо. Чини се да се из земље узимљу нитрати (азотна једин.ен.а) и амонијачне соди (у којима опет има азота), од којих зависи живот и ко.је су већим дедом хемијски доказ да негде постоји живот. Да ди ке сеза неко земљиште рећи да је јакоиди сдабо, зависи од тога, да ли у земљи има ових материја и кодико. Угљена киселина из ваздуха даје угљеник, кигаа — воденик и кисеоник, а сунчана светлост и тондота — енергију. Да би се могди обрпзовати угљохидрати, који чине храну човечију и животињску, морају се нитрати (азотна једињења) у земљишту обнављати. Банкар, који сваке године више исплаћује но што ирима, мора брзо затворити радњу. Из читавог низа веома финих опита уверио се је Бертло, да се за свако Фиксирање азота несумњиво има да захвади микробама. Све својо искуство у томе исказао је он у једној јединој значајној реченици, „Земљиште је", рекао је он, „у неком смисду жив организам". Ова мисао, која је била од неких немачких експериментатора нападана, одведа је ка кудтивисању микроба, ка гајењу и продаји оне врсте клица, које врше оно корисно дело. Али Бертло није био само с тим задовољан, већ је отишао још један корак даље и ноказао, да под утицајем пзвесног, тихог иснражњивања електричне струје многа органска једињења узимљу у себе азот из ваздуха. Тако, кад се у засејаном пољу намести известан број громобрана, који су у вези са великим металним пдочама закопании у зјемљу, онда се тиМе осетно увећа нринос нлодова. Утицај нитрата унотребљених непосредно, као ђубре, за повећање идодовитости, од таквог је бдаготворног утицаја, да со је еа гуаном из Чила развила огромна трговина. Још су и данас нитрати скуии, а њина нриродна лежишта још нису довољно искоришћена. Помоћу једног старог екснеримента од Кевендиша показао је Бертдо, да се под утицајем електричнс струје јаког напона могу једииити кисеоннк и азот из ваздуха. У ствари је он заиста велики доо овога свога носла извршио помоћу едектрицитета. Он.јебио први, који је показао какву удогу може електрицитет играти у хемијској синтези. И грађење ацетилена из његових елемената извргаено је такође помоћу пдамена ведике едектричне лампе, метода, које је отада, у рукама његовим и Жоасановим, показала резултате који задивљују. Иатенти, који се тичу трговачког експлоатисања ових електричких процеса за ироизводњу нитрата, скоро су добивени и у Америци. Ади они не потичу од Француских хемичара. Тиме се могу поносити земљаци Бертлови, што он делога свога века ни један од многобројних својих сјаЈНИх проналазака пије употребио на своју личну корист. Пастер, Клод Бернар, Фереде (Гагас1ау) биди су мужеви истога кова.