Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАИА

89'

у нас, у Америци, такво држањо стоји малчндо у иротивности са навикама. Да ди није у томе узрок, нгго Америка не може дати овакоиодике мужеве, као што су овиР Да .ш се овом јаком личном тежњом за добићу не објашњава и то, гато Североаморичве Сједињене Државе.. нри свем том што троше знатно веће суме на своје ко.хеџе и универзитете но ма који народ на свету, ипак не могу да се нодиче ниједним |-1Гоха .1пим проналаском у целокупној широкој области научнога делања? Бертло никада ниЈе имао времена за стварање новаца. Са својим онаквим проналазачким духом, само је требало да иружи руку на дазаграби милијоне. Али је за њ било од тога много и много интересантнијих ствари за рад п за сазнавање. 11а ипак би ове стране иотпуно премашиле евој циљ, да овога знатнога мужа опишу са свих страна, кад би на читаоца оставиле утисак, да је Бертло био друкчији од оста.шх људи, који се већим делом баве ирактичним радовима. Зар није то творевина његове Фанта•зије, она слика, од ире дванаест или петнаест година, о оној земљн будућности, када ће се наше њиве и ливаде претворити у шеталишта, а наши ручкови и вечере када неће потицати из баште и њиве, из млина и кујне, већ нз хемијске лабораторије, ието онако као што нам сада отуда долазе иајфинији парфими, наше најсјајније боје н с.редства за умиравање и усиављивање наших нерава? Мајушне стаклене бочице, или пилуле, на који ће се начин тада носити наши оброци у шпагу од нрсника — Бертлов је проналазак. Од ове примамљиве маштаније његова је смела уобразиља отишла чак до онога доба, која ће из хомјске етакладије и смета у њима нроизлазити и сам живот. И заиста, кад се осврнемо иа ирегледамо минулих педесетгодина његовога научнога рада, овакве нам сањарије не изгледају дрске више, но штојенаиочетку његовога делања била његова намера, да у свом лабораторијуму нроизведе органске материје. Ова груба скица Вертлова научнога делања, н ако она собом више износи но што би иначе били у стању да урадс свога века неколицина других, опет обухвата само један део његова целокупног рада, који човека задивљује. Скоро је невероватно, како .је овај неуморни истраживалац на толиким научним облаетима, који је својим рукама извео безбројне експерименте, који је написао 600 расправа о својим радовима, и издао 15 до 20 дебелих свезака — како .је, и поред нредавања. и обичних Фамидијарних брига, могао још досиети да буде историк, иолитичар, философски иисац, да буде минџстар, а иритом да буде увек. готов за преиирку са својим најомиљенијим непријатељима, клерикалима, као само што је јога био кадар Хексли. Бертдо је и зналац и истраживалац. Нико није иродро тако дубоко у науку старих адхемичара као он. Из његовог иера има пре-