Просветни гласник

90

ИРОСВЕТин ГЛЛСЈШК

вода с грчког, арапског и датииског, а осем тога и водиких историјских дела. Он је радикалад иад радикадима. За њега наука нс дајс само „дубље знањс о Универзуму и нову одредбу појма о човекову задатку; она данас присваја себи право водиље друштвене у погдеду матернјадном, интедектуадном и морадном у исто време". Више свезака Есеја сведоче о чврстиии његових погдеда. Осем тога је и њогова литерарна продуктивно.ст всома богата; оеа је већа но многих. који су цео свој вск посветиди искљ.учиво дитер-атури. А и }етил му.је пун оис мскоте и оне течности, која омађијава, чиме сс Французи ионосе. Овде, мора бити, издазе на видик трагови његова доживотног пријатељства са Ренцном. Исто је тако био он дедатаи и на иолџтичком пољу — препирући се и нападајући. Двадесет је година био он сенатор, двапута министар јавне наставе и сдободних вештина, даље министар спољних посдова. За дуго је био стадни секретар Академије Наука, у извесном смисду зваиични иогдавица Фраицуске науке. Он је изврстан говорник, а како показује једна књига иисама, која је он писао Ренану и Ренан њему, још и чудеено мајсторски нисац писама. Његова подемика са IIастером, који је био с њим у противностн у свему, што је ван онштега духа за експериментадни и научни посао, показује и његову вештину у руковању убојним оружјем. 0 неким мадим особеностима урођене' стране пеговога духа имамо податава од сдавнога једног декара, који је Бертдоа изабрао за предмет својих студија о генијадним људима. Прва је таква особност у томе, што су прсдњи исечци горњег деда његовог ведиког мозга, који су у детињству одедити, срасди код њега много доцније, него што то обично бива. Зна се. да је Хелмхолц као дете био с водом у гдави (^Уаз&егкор!'). Према томе, канда, издаЗи да је рецепт за генијаднос.т : сувишак простора за мозак. Друга је особеност Бертдова духа, што екснернменти, ко.јима је додазио до нових открића, никада нису биди резудтат марљивог резоновања, чистог мишљења, већ су додазиди више сами од себе, као каква муња из ведра неба. Трећа му је једна особеност његова дакосаност. Цедога је живота Бетрдо увек сањао ири спавању и то туко много, да је једном био отпочео да проучава своје снове, и покушао је да и њих употреби у својим радовима; ади му ипак они нису никада дади ни један миг, нити икакву идеју од ма какве вредности. У писмима, писаним Ренану, сномиње он, како га никада нису сасвим напуштаде његове скдоности из мдађега доба: да мрачно гдеда на будућност. његова вечита брижљивосг и песимистички погдеди иа живот. Иа ииак су његови породични и приватни односи биди већим дедом идсадни, а његов живот низ све самих успеха. Ова напомсна у