Просветни гласник

НАУКА Н МАОТАВА

лногот 1 . иодеећа иа ону Бизмаркову роч у старости, по којој су спи у пстинн срећнп тренуци његова жипота трајади само ио неколико зганута. А сада још један нодсет на о-вога великог мужа, онаквог какав јс. Оиолињем се — било је пре неку годину 1 ) —, како бегае мутно лартот-ко јутро, када корачах обалом Сене и скретох ка једном булевару. којим се мо;кс нохвалити латински кварт. У оно.ј нолусветлости. мрачна маса Нотр-дамске цркве, са љеном ларљивом ленотом, саетала је да се сада развиЈу у мени она снажна осећања, ко.ја со ионекад нора|а,ју у мовеку из оне чудновате смеше од расиоложења духа и утисака од шареимла околине. II сама нола Сорбона, која се иначе више истиче са својим тремом на стубовима, надала ми .је олај иут мање у очн, када с.кренух у једну упану улицу, у којој се находи етари Француски Колеж. Иројђе се кроа двориште, наиђе се на неко.шко неослетљених, неиоузданих басамака, у мрачном ходнику, нрође се,скоро пинајући кроз једне отворепе гвоздене вратнице, и чолек се нађе у малом амФнтеатру без украса, голом и сивом, као какав манастпрак. Ту _јо десетак залуталих студената и .једна студенкиња. П])ема нама се отларају лрата једног подземног нролаза и пред нас стуиа некакав човечуљак са грдном гдавом, ираћен својим препаратором. Он вади и меће нреда-се некодико забедежака, набацаних на подеђини куверта и сдучајно до руку дошлог комадића хартије. меће комадић шећера у чашу воде. нромеша пажљиво стакленнм штанићем, сркне нешто од тога смотрено н отпочнње говорити у искнДаним често и нечујним реченицама, н монотоно. Лице му је широко, више зденасто, са дубоко упаднм, мрколаотим очима, из којих је некада морада одсјајивати веседост н сипатп варнице,. ако Јеикада бндо варница на свету. Поглед му нцје мутан, ади он више изазива као неку тугу и им.а нечега у себи што цедога човека прожима и ирнвдачи. Сдабом, литком, теду чини се да је оваквагдава тежак терет, те се је нешто мадо иовидо и ногурило. Не престаје никако онај дубокн тон предавања. где иредавач лише као да говори за с *бе но за нас. слушаоце. Понекад затреиерн.у његову гдасу но какал нагдасак нецкања н хумора — можда но какла адузцја на неке ндеје „1ге8 а 1а тос1е\ У смојелољној трпељивости, скоро у ирезирању ФраЗе, находи се кључ Једнога духа, који је гдедао како чнтаве научне системе додазе и продазе, н који се је, без сумње, кроз дуг низ година упознао са продазношћу идеја. На овај начин продужала Бертдо, у седамдесет шестој - години да држи слоја нредавања слакога семеСтра. То му .је стара налика

1 Године 1899. 2 Године'1902.

Пр. Пр.