Просветни гласник

92

коју би му сада било тешко напустити пос.гс подовино једнога стодећа. Он је заиста први научар у Француској, лрвп хемичар у Квропн. на свету. Број његових слушадаца сада није већи од десет, нетнаест њих. и по неки љубонитљивац — какав јо био и сам нисац овога састава, ПроФесори остадих катедара овога старог завода држе нредавања по дваиут недељно — неки само једном. Стари пх Бертдо држп трипут, ,из навике", како каже. Овога дана када ја бех присутан на његову предавању, објави он, на крају, сдушаоцима, да ће отпасти нредавање од идућег четвртка, „због других неких дужности". Ове су се дужности тицаде његовога свечанога, примања у Академију иаука, када ће доћи да му одаду засдужену пошту: научници и лнтератори, ка,о п људи од духа и укуса, веседога града Париза. Оно што човека привдачи ка овоме мужу пуном светскбга искуства, можда је баш она његова ненаметљива простота и она ретка преданост своме задатку, који ће престати тек са нрестанком живота му. Када је после некодико дана стојао Бертдо у пространој двориици на Сорбани, одговорио је на поздравну реч, у духу онпх утанчаних иојмова које је он сам гајио, овим речима: _Не чини се то зарад себичног задовољења приватие сујете, што свет одаје почаст научару. Не! То бива стога, што научар, који је достојан свога имона, посвећује живот свој ведиким задацима свога доба, боз дичног користољубља: иобољшању судбе свнх— које нобољшање. на жадост, по налпем убеђењу, иде и сувише сиоро — богатога и срећнога, као и сиромаха и несрећнога патника. То је оно, што су на овом истом месту про девет година приредиди јавни чиниоци Пастеру. То је и ово сада. што ,]е мој нријатељ Шаплен покушао да изрази на оној депо.ј диндомн, коју ће ми предати председник Републике. Ја не знам, да ди сам еасвим испунио онај депи идеад који је вештак изразио, ади сам ипак бар покушао, да ми он буде ирсдмет и крајњи циљ, да ми буде путекођа у животу". Ка горњом саставу американца Саг1 8нус1ег- а додаје иемачкп преводидац, иро#есор др. Ханс Илајнаетер, ово што следује, као доиуну и заокругљење горњега чданка, којем је он и раније додао по што-шта. Изишдо бн се ван оквира овога списа, кад би се хтедо овде изнети најновији развој хемијско синтезе. Ова.ј јс развој био већим дедом дедо немачких научара, и то на нрвом месту фон Бајера и Емила Фигиера, про#есора бердинског униворзитота, данашњег нризнатог вођо на овој тешкој ади пдодној обдасти. Основицу овим новим радовима треба тражити у оним иојмовима о ноложају атома у нростору, а особито у иросторној нодели тако званих валенца, које су нојмове 1894. год. развиди у исто време фан г