Просветни гласник

ПАУКА ][ ЛАСТАВА

Хоф и ле Бел. Да би се добида ма каква сдика о хемијском сједињавању, замишљено је, да атоми неких едемената од више вредности имају особене геометријске обдике. Тако је нир. за угљеникове атоме са четири вредности претпостдвљено, да имају облик тетраедра, па сво.је аФИнитетско дејство да врше на четири рогља своје пирамиде. Ма ко.шко да се могу ове претпоставке чинити у ирви мах да су чисте сиекуаације, ипак су се оне показале као изврсно оруђе за научна исиитивања, која су дада снажан полет развитку Органске ХеЈЈИЈе, а нар-очито органске синтезе. Захваљујући оној сиди, која дежи како се чини, у овом новом учењу Стереохемије, у стању је данае практични хемичар, дв комнликоване молекиле, из којих се еастоји свака материја, разглаба и онет да их сасгавља, мењајући при том како му је воља њихов обллк и њихов састав, исто онако као што дете своје кућицегради, разваљује и опет их друкче подиже. Баш н кад би се рекдо за хемичара, да живи и да се креће у невидљивом свету, да су његови моаекиди и атоми само сдике његовог духа, да је цеда, ведика, зграда модерне Хемије само сдика творачке Фантазије, која невидљиво гради видљивим, — опет мора човек бити иснуњен дубоким страхопоштокањем. ирема оном раду, који су извршиди стриљиви научари у својгш дабораторијама. Како би се дивиди стари адхемичари, када би сада могди устати из мртвих, и кад би видеди да су њини најсмедији снови остварени и чудеса створена, према чем су Парацелзус и Р. Бекн дотеради биди само до ништавних почетака. Ади ма кодико да је на овом иољу досад урађено, ипак је све то само нредигра за још много и много чудноватије ствари. Ко је год нратио радове Емила Фигиера и његових ученика и иосдедника, не може-бити у двоумици о томе, шта је њин нрави циљ— синтеза живе материје. Када ће доћи оиај дан у који ће то бити остварено, не стојк записано у књизи пророчкој. Три четвртине једнога стодећа деле нае о,; онога дана, када Велер беше начинио из амониумцианата творевину живог теда, једно једињ&ње мокраће („карбамид"). II ако је овде бно нанредак у ресудтатима- сразмерно незнатан, није он такав био у основиим радовима. Како је у овоме био успех годем и ведичаиствсн, можемо се уверити из нростог уиоређења једног данашњег уџбеника. за Органску Хемију и једнога од про двадесет година. У оном је метод емниријски; данас се, нак, може, на основи нових нојмовао Просторно ј Хемији, у многим сдучајевима унапред казати очекивани резудтат. Тако је бидо и са синтезом једног оптички активног органског једињења, које је ношдо за руком Емилу Фишеру да га начини. То је биоједак корак бдиже ка овом циљу; треба само учинити још један овом сдичан. на да сасвим нестане раздике између живе и мртве материје. Десетак година, а можда и мање, биће за то још потребно. Сротен М. А.