Просветни гласник

1»6

111'ООИЕТНИ гдленик

шкоде укмонити. Други, истина подожс исиит зредости, али се толико напрежу, да на пе.шким школама изнемогну. Њима треба тамо неко.шко семестара. доклс опет постану снособни за рад. Додуше, оваки етуденги су махом из нородица, иарочито диспонираних за то. II овде је могао школски лекар да утиче за времена. 2. У настави и васпитању, уопште, пе индивидуалише се довољно, већ се од свих ученика све тражи. Ове ногрешкс треба избегавати и 'тарати се за подесну замену, која Ке одговарати различитим духовним склоностпма ученнчким. Даље, мора се водити рачун о духовном :амарању; мора се имати у виду и нролазна, брза исцрненост после ирележапих болести. • )а време развпћа јасно се диФеренцирају склоности у ученика. У главном, то бива у два правца. На једној страни налазимо вишс •.-клоности ка језпцпмаи историји, на другој — ка математици и природннм наукама. На ову разлику треба обраћати пажњу у вишим разредима. .Гср, по здравље живчаног систсма ништа није шкодљивије него кад се мозак присиљава на нешто, за што он по целом своме развићу иема склоности. Присиљавати младића, који има очиту склоност ка ирироднпм наукама п математици, да изучава језике и историју, тако .је наопако, као кад бисмо сликара, који нема музичког дара, васпигалн за музичара, а музичара, који нема еликареког дара — - за сликара. Стога треба у вишим разредима имати у виду ове особнне учеиика и тежити изједначивању тим, што ће се мањи успеси у једној струци заменити бољим уенсеима у другим струкама. Иодобност схватања јс и код здравих ученика подложна месним и временим колебањима. Ученици су у разној мери заморљиви, т.ј. .једаи нрестаје раније, а други доцније са способношћу да схвата наставу и да јо.ј следује. Додуше ово може уочити само добар посматрач О предњем треба кодити озбиљна рачуна у настави. Нарочито ласно наступа замарање носле прележаннх инФекциозних болестн. Овде је нотребио старање школског лекара, да деца не би иошла сувише рано у школу. 3. Кад што су захтеви шкодски сувише ведики, што се тиче начина и трајања наставе. Сједне стране нема довољно науза за одмор, с друге стране су често иута захтеви наставника према ђацима сувише велики. То је случај нарочито онда, кад се затекну у једном разреду у већем броју наставници, који теже много да постигну. Тада се деца не могу никако одморити, јер им је нажња на часу ненрекидно напрегнута. Ну психофизнчки огледи са наставом од 40 минута показали су јасно, како пажња од неколико узастопних часова всома напреже учеиике. Пажљива и обазрива школска управа мора избегавати оваке незгоде, као и неумесност, т,а се истога дана раде неколики шкодски задаци. Умешан расиоред шкодскпх часова и домаћих радова