Просветни гласник

НАУКА II НАОТАВА

згмевати основе Физие .нзгије и неихоаоги.је година развића, он мора умети да заплзи индивидуа.гне. особеносги, које отуда проистичу. Наставник не см* никад изгубити из вида раздичитост природних но^обности у деце, како у полетку, тако н касније, и ради тога мора се од н>ега тражити знање физио.тошкОг и психолошког развића човекова. Тада ћему бити јасно да у вишим средњим шкодама, у којима се гдавна иажња обраћа на језиковно и историско образоваае, они ученицн не могу доћи до своје пуне вредности, чије су подобности уирављене на реадне и конкретне ствари, чији позив' .захтева, да се у првоме реду лежбају у употреби чудних органа, у умењу гдедања и посматрања реадне стварно.сти. Само тако ће 'наставници постићи да ученици, нануштајући шкоду, расиодажу не само знањем, које је годо памћење. већ и умењем, које им допушта да у животу згодно примене своје знање. Ако се успе да већина наставника стече разумевање гдавних закона физиодошког и психичког развића човекова, онда ће дасно бити да се са успехом еузбије т.зв. преоптерећеност ученика, бар много више нсго .1.0 сада. Питање о претоварености стојвг у тесној вези са свима општим питањима шкодске хигијене, са питањима нормадног н патодошког развића човекова и законима индивидуадног раздиковања у душевној обдасти. Јер, претовареност може имати најраздичнијих узрока-; по прави.1 у, није један узрок, којн изазива претовареност, већ ту судедују некодикн шкодљиви едементи истовремено. Узроци, које ногдавито ваља узети на око, ови су: 1. Има известан број ученика, који по својим подобностима нису способни да посећују више средње шкоде.' Готово у свакоме разреду виших шкода има ученика, кОји по својој индивидуадности нису способни да ирођу кроз вишу шкоду, а то су ученици, чији мозак само са највећим напре.зањем даје оно знање, које више шкоде од својих васпитаника морају тражити. 2 Нарочито се у добу пубертета код неких ученика јавља заостајање у духовном развићу. У овом погдеду може шкодски декар да поередује између родитеља и шкоде и даихубеди о сдабим способностима њихове деце коју ваља, по њихову уверењу, из

1 Ова талка комисијског пзвештаја засдужује приговора, јер се исиииша иризна,је неком ученику способност да пређе у више разреде; зашто да одједиом у њега нестане сиособности да прати науке ? Зар не треба бацити један део одговорности на недовољан домаћи надзор, неподесан распоред рада, иесавршеност метода рада, недовољно познавање душе детиње? II. М. II. 2 Шта средња школа може и сме да тражи од својих васинтаника, то треба најцре утврдити тачиим, егзактним огледима, и тек тада може се изрећи правилан суд о неспособиости неког ученика за иосећивање средње школе. Кад ученик нормадног развића није сиособан за средњу школу, онда се то може протумачити и тим, да средља школа има својих недостатака. П. М. И. .