Просветни гласник
98
ПРОСВЕТНЦ Г.1АСНИК
и начин наставе из нојединих нредмета. И број ученика важан је чинидад при оцени утицаја наставе. Уонште је утврђено, да са еваким даљим часом наставе сво се више јавља замореност. Ну нпак ваља напоменути, да је ово раздичито гсод разних ученика, пошто је доказано да се максимум радне подобности Код неких ученика достиже тек после јсднога и.ш два часа рада. Важно је у овим китањима, да број недељних часова из научних предмета не прекорачи одређену меру. Два искусна шкодска хигпјеничара, НегђегЈсћ и 8с]шп(11-Копаг(1, изјавили су на природњачком скупу у Минхену, да овај број не треба да премаши бро.ј 24; а најбољс је да се креће у вишим гимназијама између 20 — 24. С.шчно мишљеље застуиа и Келер из Вилтертура. Један део иретоварнвања лежи, уопште, у прекомерно.ј настави из страних језика, као што је застуиљено у садашњим наставним плановима. Помоћ за ослобођење из овог стања била би кад би само два страна језика била обавезна у вишим школама. Комисију је нарочито занимало старање за довољнс ирекидс ураду. Јер • сви огледи, биди они емпириски или строго научни, показују да са код здравих људи свако међувреме без рада уиотреби на освежење. и то у различитој мери, према индивидуалним склоностпма и подобностима. Стога су се школски људи и школски лекари поодавна занимали практичном поделом часова. У новије време полаже се велика вредност на то, да се наетава пренесе на часове нре нодне. Кад прочитамо извештаје Гризбаха и Шотена, 1 онда налазимо да има читав низ разлога за и против наставе ограничене на пре подне. Комисија је, после дужег саветовања, дошла до резултаТа: да треба научну наставу, но могућству, избегавати но подне, а у доњим разредима да је уопште и не буде по иодне, али да се ова ствар регулише према месним ириликама. II медицински Факултет у Гетингену изразио се за отиадање наставе но нодне. Пошто ја за више разреде скоро немогућно да отнадне настава по нодне, то комисија тражи. као и Келер у новије време, да буде дужи прекид, од нрилике три часа, између наставе нре и после нодне, и да сс ово време не употреби на прииремање за после подне. Кад су деца по подне слободна — у нпжим разредима — онда се треба постарати да се она, под надзором наставника, крећу, играју и гимнаетишу у пољу. Жалити је што су школскн излети још ограничени. То треба тим више жалити, што су ови излети најбољи прекид обичног наставног рада, што нружају духу не само освежење, већ и нрилике за посматрање природе.
1 бевипДе Ји§'еп<1 I. 1900. 1. 2. св.