Просветни гласник

iiаука 1г настава

0 трајању нојединих иаставних часова има различитих мишљења. Ну, иошто је Келер дужим, врло тачннм мерењима у гимназији винтертурској доказао, да се може са 40 минута изаћи на крај, кад се •у настави не полаже главна пажња на „мртво знање," комисија сматра за потрсбно нредузети увођење огледа са наставом од 40 минута. ' Кад се ностарамо да између ових 40 минута има прекида од 10 — 15 минута, онда се добива доста у времену, а уједно се умножс п прилике за освежење ученика. Сваки наставник, који је од срца педагог, којн добра жели омладини, може топло иожелити, да се огледн винтертуреки свуда приме и свугде егзактно и критички исиитају. Добри резултати неКе изостати. Место 5 X 50 минута нре подне, настава ће тећи 5 X 40 минута, т. ј. добпће се цео час, и тим ћс се олакшати извођење наставе ограничене на нре нодне. Врло је желети да недеља будс нрави дан одмора за ученике, а нс дан рада. У најмању руку, задаци за недељу не смеју бити већи од задатака за обичне седмичне дане; тада се могу задаци носвршавати у суботу, а недеља бн остала само за освежење. И за време школских одмора треба избегавати задавање макаквих домаћих радова; јер иначе губе они своју сврху: да мозгу прибаве мира и одмора. Подробно се бавила комисија и питањем о исннту зрелости и о нисменим задацима. И ако она не сматра себе надлежном да изјави, .јесу ли ове установе излидше, ипак је имала да учини ове нримедбе ,1,оба учења у вишим школама, нарочито у вишим разредима, има се тако схватити: да. се омладина навикне на интензиван рад, ади на рад радостан, нун саморадње. Ну баш овај начин рада угрожен јеустановом исиита зрелости. Прикупљање „мртвог знања/ потребног за иепит зрелости; држање у приправности веће количине појединачног знања само ради испита: комисија држи за највећу сметњу хармонисКом образовању и за ноглавиту онасност по удубљивање у разуман рад и стварно схватање пруженог образовног градива У истом иравцу креће се и зазор комисије према писменим задацима. Кад се има у виду, да ови иочињу од 1. разреда средње школе, па се продужују кроз цело време школовања, онда је појмљиво да доносе у свако.] недељи школског времена не мало узбуђење ученицима. II изван школе има цео низ шкодљивоети, које потномажу да се ученици преоптерете. Поред поменутс лаке заморљивости, донесене од куће, ваља истаћи још ове: Приватни н помоћнп часови. Доста вслики број ученика средњих школа дају или узимају приватне часове, тако да сем редовних школ•■ких часова долази но један — два' часа на музику, цртање и сл.

А гс М у Г ЗсћиШу^Јјепе 1906. II. 3. св. иросветни гласник , I. књ., 2. св.. 1907.