Просветни гласник

НЛУКЛ И НАСТАВА

107

веће количине иза:швају кдонудоет. Ну ови назори почивају једино на резудтатима лако варљивог дичног носматрања. С тога се унотребљује метода екснериментадне нсиходогије, да се ностигну резудтати без икаквих ириговора. Хајдедбершки нроФееор психијатрије Д-р Крепедин дошао је на мисао, да из Вунтових исиходошких истраживања, којима беше сврха, да егзактним мерењем трајања психичких појава добије стално меридо за њихову оцену, извуче практичке конзеквенце за своју науку и да испитује, како утичу извесни декови на психичке поступке. У ове декове спадаше и адкохол. Последак свога иетраживања изнео је Креиедин у својој књизи: „0 утицају неких декова на иросте нсихичке иоступкс". Крепедин је испитивао искљ.учиво дејство адкохода од онога тренутка када уђе у стомак, па за два часа трајања. По његовим испитивањима свакад је једно бидо извесно, да н сразмерно маде количине адкохода одмах дејствују, да емо неспособни за духовни рад. Д-р А. Смит истраживао је дсјство адкохода посде извесног времена од употребе, на је нашао, да по навици узимања и мања кодичина адкохола штетно утиче на иотпуну снагу нодобности за духовни рад. Д-р Фирер иснитивао је, какав утицај нма адкоход на духовни рад кад га нију умерени људи .један иут идн два пут у недељи. Онто зове „иокушаји пијанства", и ако ни иомена не беше о објективном иијанству. Његова испитивања показаше, да и онда, кад се човек .мадо напије", адкоход неповољно утиче за дуже време на свс псиитане врсте духовног рада. Код свих ових испитивања всома је интересантно за психодогију, да они, у којима дејетвује адкоход, не осећају да су им духовне подобности мање него нанротив држе, да њихове духовне сиде тачно и дако раде. Према томе, дакде, адкоход у истини погоршава духовне функције, ади изазива осећање да је одакшан рад. И у овоме дежи дадеко чувсн глас о адкоходу, да.јс он .нодстрекач" духовног рада^ади да је н кеома опасан за човснји мозак. И то „нодстрекавајуће" н ,освежавајуће" дејство адкохода не дежи у нојачаном раду мозга него више у збуњености и онесвешћењу мозга т.ј. у ночстном сдабљењу оног деда центрадног нервног еистема, у коме је наша свест и етварање нашег суда о спољним иди унутарњим догађајима. Кад се почне мутитп свест и сдабити моћ суђења, онда настаје оно нрпјатно варање, које чпни да за кратко време заборавимо на тедесни и душевни умор, на бриге и нужду, ади уједно и нато, да потпуноне познајемо штетнп утицај адкохолананаш организам. Адкоход је одиста чудновата материја као н она, што су стари звади Фармакон, чародиско пићс, које човека вара о себи самом. о правим узроцима својих осећања као и о његовим стварним нодвизима.