Просветни гласник

308

цросветин гласиик

Да ови резудтати лобију општу вредноет, можда би ее понајлре .дал.о нриговорити то, што су сразмерно прости душевнн радови (сабирање низа од бројева, меморирање, читање слогова и речи, стварање асоцијација) који су испитивани" експериментима. Зар се не би дало мисдити, да адкохол повољно дејствује на компдикованије духовне радње и на сдободну продукцију нових мисди? На ово нитање не може се датп директан, експериментадан одговор; ади је значајно, да су цосматраоци дошди до резудтата, који •сведоче о неповољном дејству адкохода на поменуте душевне процесе. Тако Гете") на више места тврДи, да посдтрек усдед адкоходног ннћа може произвести само „Форсирани" продукат од мање вредностн. €дичпе иотврде имамо и од Хедмхолца. Још би се дадо приметити, да су се сва ова испитивања тицада одрасдих а не и деце. Ади се може још унапред тврдити, да код деце адкоход још јаче дејствује на психичке Функције него код одрасдих. Сем тога и подаци, које имамо од Д-р Кенде-а у Будапешти •о детињем добу а снецијадно о учеиицима између 6. и 15. године, несумњивО тврде, да су п вр. јо умерене дозе (1—1,5—2 децидитра вина) и код саме оне деце, која су одавна навикнута на адкоход, до чудновате мере смањиде душевне моћи у сваком иравцу (меморирање, рачунање, па чак и писање). Кад се потражидо, кодико ходандски ученици пију адкохода, добивени су ови резудтати: Од ученика, који су ииди адкоходна пића,

били најбољи

средњи

.101ПИ ученицп

Који су редовно пиди,

14.7%

с о О

45,3%

у придикама,

23,6%

52,8%

23,6%

а који никад нису ииди

34,6°/ 0

48,8%

16,6%

И тако је и код одрасдих и код деце дејство адкохода, што под•стиче и освежава дух, само иразно уображење. .11 онда се још тужимо, да је шкодска омдадина преоптерећена а овамо смо вештачким путем, да не рекнемо обесно, умањиди њене душевне идодности". (ПроФесор Касовиц). 6 »Шилер нлје никад много нпо, био је врло умерен; али у таквнм тренудима телесне слабостн хтео је да повећа своје иоћн с мало ливера или друтим спиритуозним нићем. То је удило његовом здрављу, па бегае штетно и за његове цродукције; јер све, у чему цаметне главе, у његовим стварима, налазе махне, цотиче са тог илвора. Сва она места, за која веле да нису потаман, назвао бих патолошка места, јер их је писао у оним данима, када није имао довољно моћи, да нађе праве и пститините мотиие®,. (Разговори с Екерманом, Рекламово издање I. стр. 220). »Ако је, дакле, драмски несник хтео да алкохолом надокнади оскудну иродуктивност и да. ледовољну тиме појача, то би онда још и могло цоднети, али би се то заназило код свију едена. које је на тај начин у неку руку ФОрсирао, на њихову велику .штету* (Нсти извор III. 168.). —