Просветни гласник

114

МГОГНКТНИ ГЛАОНИК

лажело. У општс би било двојс, пгто бисмо у школи могли учпнити против адкохолиума. Пре свсга би ваљало децу добро уиознати с непријатељем, против којега војујемо. Школа би, дакле, имала, да говори о алкохолу и алкохолном пићу по њихову постанку, иотрошњи и физиолошком дејству. Нарочито се ваља старати, да деца јасно увиде, да алкохол не храни 10 ), не јача и не загрева 11 ), него да је отров. Друго, што бисмо у школи радили, да деду сачувамо од алкохолних иића, јесте јасно и иросто излагапе оних штетних иос-леднца, које има ииКе алкохола у здравственом, моралном, економском и националном иогледу. У питању су, дакле, ирво штетне последице, што их има употреба алкохола на здравље нашег тела. Ваља обратити пажњу на ремећења у нервном систему, у систему варења, у крвној циркулацији (поболевања артерија, цигерице, срца, бубрега) иремећења у иоступку опште промене материја (костобоља, шећерна болест, дебљина) 12 ). Не могу овде 10 Алкохо.т саторева у телу и дретвара се у угљену киселину и воду. То исто кажи п за друга- тела, као н.пр. шећер и маст. С тога се тврдило, да и алкохол мора, као маст и шећер, сво.јим саторенадем у телу да изазове хемиску енергију. Ова је теорија ногрешиа. Има материја, које сагору у телу, па да му ни иајмање ие користе. Те су материје не само алкохол него и млечна киселина, бутерна киселпна, сирћетна киселина и гдицерин (Касовиц). Исто је тако доказано, да је догрешна и она доставка, као да алкохол, кад се умерено узима, усдорава промену материје умањујући изднајање гушника а аадржавајући распадање белаичевине; да је, дакле, алкохол од велике користи ономе што се слабо храни, те да радник, који се рђаво храни. мора да ппје нешто ракнје. Ово бп ваљало сузбијати нарочито у продужним школама (Касовиц.). 11 Алкохол не иовишава телесне топлото. Услед млитавости дотичних нерава прошире се артерије нарочито кожне, и тиме се, истина, већа количина крви из унутрашњих органа. иа с њоме и већа топлота, спроведе површини тела, те се осећа увећана тоилота, али се уједно и више топлоте губи. На томе се оснива повећана штетност од употребе алкохола у хладно време (Пијани људи се смрзавају, путници на северни стожер уздржавају се од алкохола). Нанзен вели: »По моме мишљењу и искуству погрелшо је тврђење, да су потребна алкохолна пића у хладној клими. Она не само да иису потребна, него су без поговора штетна«. 11 Да наведемо само неке бројеве. У 1899. години утврђен је адкохолизам: а) у општим болиицама код 13610 мушких код 776 женских Свега код 14386 лица: б) у лудницама код 6259 мушких код 716 женских Свега код 6975 лица; код 6104 мушких код 410 женских Свега код 6-514 лица била је болест иокључиво. алкохолизам.