Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

115

улазити у описивање ових бодести, алл препоручујел Д-р Штримпела и друге, који на разговетаи начин представљају штетна дејства алкохола на наше здравље. У колико се ове бодести могу прећн у школи, зависи на првом месту од времена, које настава у антропологији нма на расподожењу. Ну ноке тачке могде би све шкоде узети у обзир. 1.) Ваља сузбити мишљење, да иоменута пободевања додазе једино о,|. тешког, акутног тровања адкоходом, већ на против треба ученидима објаснпти, да поболевања наступају већ и од сразмерно мадог утицаја од отрова ако се трајно и" правилно нонавља. То ће се најбоље тако учинити, ако се повуче парадеда између тровања алкоходом и олов.ом. Еод тровања оловом видимо, да радници, који су издожени ттетном дејству одова (сдагачи, сдикари, грнчари н т. д.) лримају у се дневно само ](еома незнатне кодичине отрова, које би се једва ио тежиии могде одредити. Нојединачна дејства ових носвсдневних удисаних количина отрова тако су незнатна, да се не могу познати ни у најмањем порсмећају V тедесном здрављу. Али, кад се годинама свакодневио врши ово тровање, онда често наступа на један мах иди у неколико дана ма којп симптом тровања одовом као кодика, мдитавост у рукама, епидептИчан наиад и т. д. Овде је, дакде, бидо иотребно збирање многобројних незнатних дејстава, док је добидо снагу да разорава органска ткања. На исти ће начин и онај, који годинама није адкоходна пића, по његову мшпљењу, еамо у незнатној коднчнни, бити изненађен нерадом срчаних м"ускуда и т. д. 2.) У настави морамо још указати и на веома различне индивидуадне подобности према дејству отрова на човечје тедо. Од 100 сдагача један ће ободети можда већ носле неколико месеци, други тек посде више година, а трећи неће се ни иободети од тровања одовом. Сдична је појава и код тровања алкоходом. 3.) Да хроничан адкоходизам оштети тедо доказује се и тиме. што организам, који нати од адкохолизма, дајс много сдабијн отпор другим болестима него ди потпуно нормадан организам. С овим је у вези и 4.) Посматрање, које је најјаче доказано нарочито статистиком ингдеских друштава за осигурања, да онај, што се уздржава од адкоходних пића, дуже живи од адкоходичара. Од 6975 алкохо.шчара, којн су неговани у заводима, за тмноболне — 9,6°/ од свих болесника — било их је. 5388 лица (77,3°/ 0 ), која боловаху од изразите душевне болести. Од примљених пијанада било је 1987 лица (28,5%) која су имала додира, сказненим законом 1886./8. 1889./91. 1892.|4. 1895./7. Од 1886. годиие знатно су увећаие болести услед удотребе алкохола. Упућено је у луднице а. у времену у Пруској 31782 31095 32664 36683. у Немачкој: 39202 36874 40190 46042, алкохолиста, а само' у једној 1999. години нагало је уточишта у лудницама само у Пруској 21361 алкохолист. иросвЕтни ГЛ1СНИК, Г. кљ., 2. ов., 1907. 9