Просветни гласник

144

игосвггаи гласник

семвстра 1905/6);, Фрајбургу 49 (35), Хајделбергу 58 (42), Лајпцигу 33, Минхену 90 (53), Тибингену 7 (3). У овом семестру на свима университетима у Немачкој од целокуинога броја .студената. 45136 било је странаца 4151. Просечно долази 9,2 процената наспрам 8,6 у летњем семестру 1906, 8,4 у ирошлом вимском семестру и 7,5 у лето 1905. Њих је сада 596 више но у зимњем иолгођу 1905/6 (3555), што долази готово једино од иовећанога прираштаја руских држављана чпји се бро.ј за иола године увећао од 1326 на 1890. Од 3717 студената из европских земаља (у зиму 1906/7) било је сем тога из АустроУгарске 681, из Швајцарске 341, Инглеске 144, Бугарске 139, Румуније 82, Србије 61, Француске 58, Холандске 57, Луксембурга 53, Грчке 47, Турске 40, Италије 33. Шведске и Норвешке 32, Жталије 23, Белгије 19, Португали.је 9, Данске 5, Лихтенгатајна и Црне Горе ио 1. Из Америке, поглавито из Сједињених Држава, њих је 302, из Азпје и то највише из Јаиана, 113, из Африке 13 и из Аустралије 6. — На појодинпм университетима странци су овако застуиљени: Берлин 1189 (што чини 14,5 од с-.то), Лајициг 662 (14.8 • 1.1. сго), Минхен 496 (8,8) Хајделберг 259 (16,1), Хале 254 (11,3), Јена 186 (14,6) Гетинген 1699,2), Фрајбург 164 (9,4), Кенигсберг 134 (11,7), Штрасбург 96 (5,8), Бон 88 (2,9), Гисен 84 (7,6), Бреслава 77 (3,9), Вирцбург 67 (4,7), Марбург 60 (4,9), Тибинген 59 (3,9), Грајфсвалд 43 (5,2), Ерланген 28 (2,6), Росток 13 (2,0). Кил 12 (1,4), Минстер 11 (0,7). Од странаца изучавају: евангелску теологију 185, католичку теологију 34, права 580, медицину 1090, филозофпју , језике или историју 951, математику пли ириродне науке 714, Државне науке одн. пољску иривреду. и шумарство 573, зубно лекарство 24. (ТИегаг. 2еп<;гаЊ1аМ, 1907, № 1 и 3).

ЈАВНА ЗАХВАЛНОСТ

Часшсци суда оагитине ллавњанске (у срезу брзо-паданачком) Стеван ЦуколовиЛ, председник, Јовам НоваковиЛ и Никола ВојиновиЛ, кметови, са својим деловођом г. Чича Жиланом АлексиКем — у току 1906 године ирикуииди су и издали пдављанској основној шкоди: 1. На име добровољног прилога за довршивање подигнуте двоспратне шкодске зграде (7) седам хиљада динара, којом је сумом зграда и довршена и 2. Сав редовни (по буџету) шкодскп прирез у 1350 дин. Ови добри и пдеменити људи за непуну годину дана издадн су својој шкоди више од (8) осам хиљада динара и тиме доказали колико им школа и нен наијзедак на срцу лежи.

У подизању нове модерне шкодске зграде у Бајићу у срезу гаковском округа рудничког оддиковади су се, норед остадих, нарочито још и г.г. ИучнИ ПантовиК и Марко БајиЛ, из Брајића.