Просветни гласник

168

ИРОСВЕТНЦ гллсинк

размера 1: 1,200.000, коју је израдио г. Светозар Даниловић. — Поверену дужност нзвршили смо и част нам је лоднети Гл. Просветном Савету овај наш извештај : Већ самим тим, што аутор једну исту карту нуди и основним и средњим школама, он сам доказује: да није довољно водио рачуна о дидактичким захтевима ове карте за географску наставу и да је она за школску употребу од малог значаја Географска настава у тим двема вретама школа има веома различан карактер. У основним школама више се полаже на тоиографију већих и у онште важнијих места и на по.аитичке границе, а илаотика земљишта је од спореднијег значаја. Карте, које се намењују основно.ј настави, морају се тако лодешавати, да задовоље те захтеве. Према томе, у тим се картама мора много више генералисати и у топограФији, ајошвише у орографији, не:о у картама које се намењују средњешколској настави. То важи за сваку школску карту у ошлте, а нарочито за ову врсту рељеФних карата. После ове напомене изнећемо улогу рељеФних карата у школској настави у ошлте, а за тим вредност ове карте за наше школе. * * Прве рељеФне карте датирају из друге половине XVIII века. У то доба нити је било хачних тонограФских карата, нити је картограФска техника располагала подесним манирима за представу треће — теренске — димензије; с тога се прибегавало нрављењу гломазних и грубих рељеФа. Ови су реље®и компоновани из саме лрироде, нешто мерењем, али више оцењивањем слободним оком. Ти рељеФИ служили су као модели, Ио којима су цртане равне карте на хартији. Али, кад су се око иоловине прошлога вока лочеле изводити топограФске карте на основи материјала, који је добиван тачним толограФским иремером лојединих земаља, и кад су за нредставу треће димензнје употребљаване хоризо),тале (изохипсе), онда се улога изменила н тоиограФске карте иостале :су оригииал, ло којем су прављене реље®не карте. Као год лгго су раније равне карте биле лоше колије примитивних рељеФа, исто тако су махом садашн.е рељефне карте слабе копнје оних карата, по којима се изводе. Пеоспорно је: да рељеФне карте мапег размера изостају по тачности и по јасноћи иза равних карата истога размера. РељеФне карте имају у настави свој ограничени и тачно обележени знача.ј. Као год што је глоб највернији израз читаве земље, исто су тако рељеФне карте најверније представе лојединих њених делова (мањих опласти). Али, као год што утготреба глоба у настави има своје границе, јер се на глобу не могу поједине земље детаљисати, исто је тако улотреба рељеФних карата све илузорнија у колико се мора вилге генералисати. Вредност и корист рељеФне карте за наставу сто.јн у .лравој сразмери са њеним размером, т.ј. у колико се тражи детаљније ироучавање неке мање области, у толико је кориснија рељеФна карта већог размера. Овакве детаљне карте употребљавају ее у настави само при ироучавању завичаја (места и околине школске, што се очима може прегледати). РељеФИ појединих завичаја служе као прелазно ередство за увођење ученнка у читање н разумевање равних карата. Ови рељеФИ могу корисно нослужити тот»1е циљу само ако су израђени у већем размеру од 1: 50.000.. У настави ее ,-јога уиотребљују и специјални рељеФи или модели иојединих морфолошких об.гика,. као: изглед вулкана, кањона, долине, гле-