Просветни гласник

1'ЛДН.А ГЛАВНОГ IIЈ 0СИЕТП01' САВЕТА

чера, платоа, или карактеристичних предела који се одликују својом нарочитом ФИЗИОНОМИЈОМ. Покушаји, да се велике области изведу .на рељеФној карти мањег размера, не могу се с успехом остварити. РељеФне карте имају превагу над равним картама само у представљању вертикалие димензије; сви други картографски подаци прегледнији су на равној но на рељеФној карти; цела картограФија почива само на равним картама. Највећа мана рељеФних карата лежи баш у ономе њиховом преимућству над равним картама. Та мана састоји се у томе, шго се код реље®них карата мањег размера (као што је г. Даниловићева) морају поједини висински облици увећавати и то све више у ко.шко је размер карте мањи. Тако н. пр. на овој карти све висинске коте увећане су шест иута, то значи: нпр. од Миџора, који је висок близу 2.200 м., направљен је вис од 13.200 м., а толиког виса на земљи нигде нема Еад се на скученом хоризонталном простору увећавају тако јако висине, онда се ствара накарадна слика земљина, је.р свако повећавање висина изазива запремање већег иростора, што опет ид) на штету низија и речних долина. Све низије и речне долине притиснуте су узвшпењима; према томе, они предели, где је највећа култура и агломерација становништва, губе се на рачун узвишења. Сем тога, код узвишења се стварају неириродно велике стрменитостн и реке добивају неприродне падове. На таквим картама морају се сгављати два размера: једап за хоризонталне, а други за вертикалне дн-мензнје. Али је немогућно научитн децу да висине гледају незавиено од хоризонталних површина, а то би било и неприродно, јер у природи стоје онн једно с другим у вези и тек заједнички дају хармоничну целину, којом се бавн геограФска настава, У настави се мора избегавати све оно, што би стварало забуну у природној релацији нзмеђу разних облика земљине површине. Према томе, прегледне реље®не карте, код којих се висине морају сувипге увећавати, не могу имати у настави корисну примену. Оваквн рељеФИ губе у Школско.ј настави свој значај и тиме, што су врло гломазни, јер је тешко с њима машшулисати; за тим: тешко је таквом рељеФу датн положај којп му одговара. У нриродном т.ј. хоризонталном положају рељеФ се не може држати у школи. Ако се пак намости вертикално — као зидна карта ■— онда је он у неприродном положају. Г таквом положају рељеФ губи своју иластичност, јер се поједика узвншења са разних дечијих седишта виде у разним међусобним односима и у разним стуињевима иројекције на вертикалну ралан; ако је рељеФ јопс и осветљен, онда му неирпродно иадају сенке. У науци и у практичном животу више смо уиућени на карту него на реље®, с тога се и геограФска настава мора сматрати да ученике више упути на оно геограФско средство, којим се ученик може служитн сам, било ван школе, било у доцнијем живогу, кад изиђе из школе. На нослетку рељеФне карте ие могу наћи општу примену у школској настави ни због велнке цене њихово. Једна оваква рељеФна карта репродукована стала би око стотину динара. "Го су, у главном, оипгте мане и недостаци свима рељеФним картама мањег размера. ❖ * * Поред тих општих, ова рељеФна карта има и своје. специјалне мане. 1. —• Ова је рељеФна карта копија аустријске карте .„Ђег Енгораг8с1ге ОгГепГ" (размера 1: 1,200.000), коју је израдио н издао бечки војнн гоо-