Просветни гласник

188

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

II. Данас у Србији чудновато је, што за правозастуиника има рђаво мишљење како прост народ тако и „интедигенција" грађанства. Узроци су раздичити за то негодоваае народно, зашто он по некад има потпуно право. 0 тим узроцпма могдо би се млого иисати, па би се нашдо да је крива и једна и друга страна. Могдо би се то иосматрати и са еоцијадног и са подитичко-економског гдедишта нашег народа простог, нашег грађанства и наше бирокрације. Видедо би се одмах она наша нехатност према народу су га бирократе тако упутиде, што он има тако мишљеае о истим — српски специј адитет! II када народ, од кога по највише живе наши адвокати, има тако мишљење о истим, зашто смо онда изабради тај позив ? — Да ди да га још више отуђимо од нас самих! Да ди још више, да му рану повредимо ? — Не, већ можемо рећи, да нам је први раздог да га тако необавештена о задатку правозаступника известимо! Да ди ћемо то постигнути ведиким иарницама, које ће на крају крајева изаћи на корист кривца иди, како често бива, да не види корнст ни кривац ни онај, који је на иравом путу, већ само „право°заступник! Често ћемо чути у народу : „нема закона за сиромаха", „газда па газда" итд. Да, тако је, јед'те је држава оптеретида са ведиким пдаћањем такеених марака и другим много што шта. II такој придици протнвити се томе, не значи борити се против државних интереса и борити се за еиротињу већ за правду, која по мишљењу старих Римљана на и нашега народа држи земље и градове. Поред тих раздога, који су мадо и „ништавни", имамо и других важнијих. Данас је баш код нас решавање, да ди треба да се укине смртна казна или не. Место да се о томе говори како по новинама тако исто и на сваком месту, јер то питаае са нашег гдедишта није просто, оно место тога, све се некако умртвидо, неки дистови су истина донеди о томе па су. неки и расправљади са разних гдедишта, ади то је све ништавно и јадно! По нашим судовима за време парница, а нарочито за време претреса, могу се чути само грдње и чудновати они парагра®и у вези са „опет" параграФИма. Ако се који пдамићак иојави, говориће против смртне казне са научног гдедишта, говориће о скдопу државном и друштвеном, једном речју узимајући правду и истину у устима, он брзо пропадне у истој средини, која је час против час за ово, што горе наведосмо. Ако говори о разним злочинима као наводећи узрок за то, да је томе узрок друштвено уређење он обично се при говору не разуме иди ако се разуме не одобрава му се. Али таки су ретки. Наш правник задовољан је са некодико деда српских закона као казнени, кривични закон итд. Он неће да се обазре на она питања