Просветни гласник

ОЦЕЕЕ И ПРИКАЗИ

Б-г А1апа81е Мапепевси. Шш, Масес1о — КотапИ §1 АЊапебП, (Ибег1;а|шпе 181опса с1е —, тетђги а1 АсасЈегше! Котапе. Е8<;габ (Ип Апа1е1е АсаЗеипе! Китапе, зепа II, Тот. XXVI МетогШе бес^ипИ Шопсе. Висиге8С1 1904. 4°, стр. 52 (Пагннација Анала Академије 117 —168). Цена 0*60 днн. И акоовакњига носн насдов Илири, Македо-Румуни и Арбанаси ииак је писцу главно да изнађе иочетке историје Дако-Румуна, и да на суирот неких историка, нарочито страних, који тврде да су ДакоРумуни под Аурелијаном године 270—275. са свим наиустиди Трајанову Дакију и да су се сви новукли преко Дунава и Бадкана и да су се настанили негде у И.шрији или Македонији, па ту образовади свој језик п примили у њега арбанашке елементе, и најзад да су се у XII—XIII веку постепено вратили у Дакију — да дакле на супрот томе докаже да се Дако-Румуни нису ни покретали из Дакије, већ да су ту од досељења па до данас. Да би ово најзад доказао иошао је са свим из почетка римског надирања на Балканско Полуострво, на казује најпре границе Плирика, који се дели на Шупв вагћага пли Шупб погсПса, доцније Шшз бирепог на северу, п на Шупз §таеса и.хи Шупз зи(Нса. доцније Шјтгз т!'епог; а за тнм казује њвгову исторнју п римске инвазије: — П.шри су били дрски као морски разбојници те су чинплп велике штете трговини која је ишла из Италије Јадранским Морем. обог тога су Римљани били принуђени да их нападну н нрви њихов рат против Илира започео је 229 год. пре Христа, а већ 228 год. морали су Илири да пристану на услове који су им из Рима диктовани: неке вароши у Илирику иостадоше трибутадне према Риму, анека пдемена Исе, Корциреци, Атентани и становници Епидавра н Аподонпје молиди су да се приме као зоси Котапогит. У даљим ратовима Римљани су све више иапредовади у Идирику. 199 год. постадоше господари од Дрима